Podignite ruku ako ste se ikada osetili loše jer ste nekako ubedili sebe da je život svima bolji nego vama.
(Hint: nije.)

Hajde da pričamo o „bolesti“ koja je zahvatila veći procenat milenijalsa i generacije Z nego Crna smrt Evropljana u 14. veku.

Fear of missing out (u daljem tekstu: FOMO) je strah da propuštate nešto bitno, jer se sve zabavno i uzbudljivo dešava na mestu na kom vi niste. Nije toliko bitno šta biste dobili da ste tamo, nego šta gubite ako to propustite.

Znate, to je onaj skoro svima poznat, neprijatan osećaj da vaši vršnjaci rade nešto mnogo više kul nego vi i da su bogatiji i srećniji od vas.

Termin je nastao 2004. godine i skovao ga je Patrik Dž. MekGinis (Patrick J. McGinnis) u svom članku za časopis univerziteta Harvard, ali ono što on označava postoji verovatno od kad postoji i društvo.

Iako je bio prisutan oduvek, mislim da ne treba posebno naglašavati da vidite-kako-se-zabavljam-i-kako-vodim-uzbudljiv-život slike, videi i statusi, koje ne možete da izbegnete na kojoj god društvenoj mreži da ste, baš i ne pomažu.
Postoji više istraživanja na ovu temu i rezultati su manje-više slični – oko 70% pripadnika naše generacije kaže da je iskusila FOMO. A mi smo, ne slučajno, generacija koja je veći deo svog života provela prvo ispred ekrana televizora, a onda sa ekranom pametnog telefona u ruci ili u džepu.

Ono što je gorepomenutim srednjevekovnim Evropljanima bilo nezamislivo, za nas je uobičajni deo života – ako želimo, možemo da saznamo kako žive ljudi na bilo kom meridijanu, a ne moramo ni da virimo preko komšijine ograde (bar ne fizički) da saznamo novosti o ljudima kojima smo okruženi. Dovoljno je samo da prevučemo prstom preko ekrana.

Volela bih da kažem da bi njima to bilo neverovatno onoliko koliko je nama danas njihova (ne)higijena, ali dovoljno puta sam morala da odem u javni WC i na teži način saznam da nekima ni dan danas to baš i nije jača strana.

moma.org

FOMO u marketingu

Elem, vratimo se na FOMO. On nije samo “videla sam sliku drugarice iz srednje na Fejsbuku kako putuje po svetu, izlazi i super se provodi, a ja padam ispit treći put i trulim kod kuće pa sad imam osećaj da je svima bolje nego meni”.
Vrlo često se koristi i u marketingu i vrlo nas uspešno ubeđuje da jednostavno moramo da potrošimo svoj teško zarađen novac na proizvod ili uslugu koju nam nude.

Popusti koji traju još samo danas.
Limitirana kolekcija proizvoda koju možete da kupite samo sad i nikad više.
Neverovatna ponuda koja važi samo ako pozovete odmah.

A ako propustite ponudu koja se ne sme propustiti?
Pa, ništa.
Ako niste odbili ponudu dona Korleone, nećete se probuditi sa glavom iskasapljenog konja u krevetu. Ti popusti i neverovatne ponude će verovatno trajati još neko vreme, a velike su šanse da nešto slično tim limitiranim kolekcijama već bivstvuje na nekom drugom mestu, nelimitirano i po jefitinijoj ceni.

Setite se ovog teksta kad vas sledeći put budu ubeđivali da vam je ono što oni nude apsolutno neophodno!!, sa sve uzvičnicima i velikim slovima i vrištećim bojama. Potpuno je okej potrošiti novac na nešto što želite i što vam se dopada, ali zapitajte se da li to zaista želite i da li vam se to zaista dopada? Ili vas je povuklo to što koriste naš stari, dobri FOMO da reklamiraju svoj proizvod?

nationalgalleries.org

Koja je razlika između želje da vodimo ispunjen život i FOMO-a?

Pitanje koje mi je palo na pamet dok sam istraživala o ovome je: gde prestaje želja da živimo punim plućima, a gde počinje FOMO?

Pošto na Internetu nisam uspela da pronađem adekvatan odgovor nekog pametnijeg od mene, nema vam druge nego da se zadovoljite mojim zaključkom.

Postoje dve ključne razlike:

  1. Motivacija – kod želje da vodimo ispunjen život, vodimo se onim što bismo tim iskustvom dobili, a kod FOMO-a šta bismo izgubili ako ga propustimo.
  2. Odnos prema životu koji vodimo trenutno. U prvom slučaju posmatramo naš život kao „rad u toku” koji volimo i baš zato želimo da ga učinimo što boljim i bogatijim, dok smo u drugom slučaju nezadovoljni sadašnjom situacijom.

Kako se „izlečiti“?

Sad kad znamo šta je, red je da saznamo i kako ga se osloboditi.
Psiholog dr. Gupta iz Kalifornije sa sajta adaa.org savetuje sledeće:

Prvi korak: budite svesni da imate problem.
Ćao, ja sam Dunja i patim od FOMO-a.

Drugi korak: isključite buku oko vas.
Budimo iskreni sami sa sobom i priznajmo da nije baš zdravo da stalno proveravamo gde je ko išao i šta je radio. Niti je neophodno da čitamo kojom su nas to produhovljenom mudrošću političari i pripadnici estrade danas počastili. A ne moramo ni da toliko puštamo influens influensera i blogera u naš život.
(Sledi lajf kouč momenat:) Svedite tu navalu krajnje nepotrebnih informacija na minimum i ograničite vreme provedeno na internetu na neku razumnu meru. Da, da, čak i vi kojima su društvene mreže deo posla.
Manje slušajte buku oko vas i više slušajte svoje sopstvene misli.

Treći korak: vežbajte da budete prisutni u trenutku.
(O nekoliko stvari koje se u ovom tekstu pominju sam već pisala, pa tako i o ovome, ali, kao što reče Andrić kad je primio Nobelovu nagradu, „čovečanstvo stalno priča jednu te istu priču“ – a ko sam ja da mu protivrečim.)
Ukratko: obraćajte pažnju na sitnice, budite zahvalni na onome što imate i radite na sebi fizički i mentalno. A ako baš želite da se poboljšate u tome da živite u sadašnjosti, krenite i da meditirate.

Bonus: postavite sebi sledeća pitanja kada osetite da vas hvata dražesni osećaj kojim se trenutno bavimo.
Da li je to nešto što ja zaista želim da radim?
Da li mi ovo osećanje govori da treba da promenim nešto u svom životu?
Da li je to što želim uopšte moguće i ostvarivo u ovoj fazi mog života?
Da li ovo zaista predstavlja realnost/stvarni život? (ukoliko se radi o nečemu na društvenim mrežama)

Postaviću pitanje koje se u našem magazinu često postavlja – šta je dobar vajb? Baš, baš dobar vajb je voleti svoj život takav kakv je i biti u miru sa samim sobom.

theconversation.com

P.S. Kao i u Zašto smo usamljeni?, i u ovom tekstu povezujemo psihologiju i umetnost. Ovog puta, slike u tekstu su radovi Roja Lihtenštajna (Roy Lichtenstein), jednog od najpoznatih umetnika pop-arta. Ovog puta nemam neki poseban razlog za to, osim što mi se dopadaju i što se, po nekoj mojoj logici, uklapaju. Moja logika nije uvek usaglašena sa logikom ostatka sveta, ali o tome nekom drugom prilikom.

Ako ništa drugo – otkrili ste jednog novog umetnika.