Jasno je da je IT najprofitabilniji sektor danas. Mladi više nemaju toliku dilemu u kom pravcu treba ići, koji fakultet ili kurs upisati ili možda čak za koga se udati (jesu li žene programera nove će žene fudbalera?). Mi, Milenijalci, pre deset godina razumeli smo otprilike kako će se sve što je važno odvijati na Internetu, ali uglavnom nismo znali kako će to tačno funkcionisati, u kojoj meri će nam promeniti život, niti šta bismo mi tu mogli da radimo.
Upoznajte Nikolu – momka koji je to znao. On je, što bi se reklo, na vreme počeo: od gejmera, preko frilensera i strimera, postao je CEO nekoliko onlajn biznisa, pa i srpski preduzetnik. Nikola ima ideju, ambiciju, hrabrost da ide neutabanim putem… A da, i 24 godine.
Ćao Nikola! Predstavi se čitaocima Vajb magazina u nekoliko rečenica.
Pozdrav, ja sam Nikola Aničić na internetima poznat kao Nikolarn. Oldschool gejmer, nekada full time streamer, sada part time streamer, muzički producent, DJ, blockchain entuzijasta, HowDoo brend ambasador, ponosna teDka više različitih onlajn biznisa i firme za razvoj blockchain rešenja koja broji osmoro zaposlenih. Jednog dana ću na ovo pitanje odgovarati kao Tony Stark: “Genius, billionaire, playboy, philanthropist.”
Kako je sve počelo? Ko je bio mali Nidža?
Sve je počelo time što su mama i tata držali igraonice kada sam bio mali pa mi pristup kompjuteru nikada nije falio u životu. Kao jako mali sam se zaljubio u sve to… U igrice, igraonicu, neograničeno korišćenje kompjutera, instaliranje i deinstaliranje svega što je moglo da mi padne pod ruku… I internet… O, bože, koliko volim internet… Jedan sam od onih OG klinaca na netu koji su blejali na dialup-u posle devet jer su tad bili jeftini impulsi i nije bilo babe da zove da pita jel’ su svi u kući dobro što učini da pukne konekcija… To celodnevno planiranje u vezi sa rasporedom šta ću konkretno skinuti sa neta od devet do nekih jedanaest pre nego što me ćale i keva oteraju na spavanje je, ono, neprocenjivo. Slavio sam dan kada smo dobili ISDN koji je omogućio dva kanala i brzinu od 128kb/s, a tek ta sloboda da može da zove bog lično i da neće pući internet, uh… Tako da – da, samo još jedan od klinaca koji je visio na internetu svaki dan i to vreme iskoristio na najbolji mogući način.
Šta je bilo presudno u donošenju odluke da promeniš život? Da li ti je bilo teško, jesi li bio uplašen ili u nekom trenutku posumnjao u sebe?
Presudan je asistent na fakultetu. Not in a good way… U suštini, bio sam prosečan student, obavljao svoje studentske dužnosti standardno i gledao da se izvučem bar sa šesticama, sve preko je bilo kul… Pokačio sam se sa asistentom na fakultetu koji sam studirao u tom periodu koji stvarno tokom te prepirke nije bio u pravu, ali je glumio moć i silu, mukica… Kada sam se okrenuo da ga iskuliram, sebi u bradu sam izgovorio “Magarče” misleći na njega, on je to čuo i onda je tu nastao problem. Izašao sam sa fakulteta i bio u fazonu: “Tebra, hajde da vidimo šta ćemo, ovako više ne ide…”
Bilo je lako odlučiti se čime želim da se bavim u tom trenutku, nikada nisam imao TV u svojoj sobi već samo komp i internet, to mi je omogućilo da ispratim celu evoluciju own3d.tv -> justin.tv -> Twitch.tv jer sam samo strimove i pratio, kada sam čuo da Amazon planira da otkupi Twitch u bližoj budućnosti, shvatio sam da ima tu nečeg.
Šta se desilo nakon bataljivanja faksa, šta si radio?
Pa ništa, seo sam da napravim plan neki kako ću i šta ću… Bilo je teško jer moj kompjuter kod kuće je bio jak, ali je bila potrebna baš ozbiljna mašina tada da bih mogao strimovati i igrati igru u isto vreme kako treba… Tu je došla (sada zatvorena) igraonica Gameroom koja se nalazila, ironično, kod studentskog doma i koju je držao moj drugar, pa sam iz tog razloga mogao da sedim unutra zaključan i strimujem kada igraonica ne radi od ponoći do devet ujutru. U suštini sam svaku noć radio po osam sati, klasična treća smena, dolazili ljudi na strim, bilo im je interesantno da me gledaju kako grindam iz igraonice i trudim se… Doduše, sve je bilo lakše jer imam ortake koji su svi gejmeri bili tada, a i danas su, pa nam provodjenje noći u igraonici nije bilo ništa strano… Primera radi, momenat sa slike je kada su mi dva ortaka pravila društvo celu noć dok sam strimovao kako otvaramo kutije u kanteru, gledaoci su mi celu noć poklanjali ključeve za kutije ($2) jer ja nisam u tom trenutku mogao da ih priuštim, taj snimak je videlo više od milion ljudi na internetu kroz mesec dana i tako sam ozbiljnije zakoračio u ceo taj svet.
Šta te je najviše privlačilo kod strimovanja?
Interakcija sa gledaocima. To je nešto najjače. Momenat kada sam shvatio da imam “ispred” sebe 500 do 1500 ljudi (all time rekord mi je 7800 gledaoca) sa kojima imam barem 70% zajedničkih tema o kojima svi individualno imamo različito mišljenje i svi imamo jednu istu ljubav… Gejming. Isto tako, vremenom sam shvatio da je moj strim ljudima izduvni ventil, svi oni imaju svoje probleme i kada im se ne igraju igrice ili nemaju šta da rade, oni upale strim da vide šta radi njihov omiljeni strimer, a onda vode diskusiju sa ostalim ljudima koji su tu u četu. Osim toga, pamtim čoveka koji je bio na strimu i u četu tih nekih prvih par meseci moje karijere… Pored brda novca koje je donirao u svrhe poboljšanja strima i omogućio mi da kupim svoj jak komp, studijski mikrofon, ovo, ono, kada sam ga pitao kako da mu se zahvalim jer njegova pomoć mi je donela mogućnost da ozbiljno pojačam karijeru, rekao je samo: “Keep doing what you’re doing and remember that someone out there needs you exactly to brighten up their day.”
Rečenica mi je bila apsolutno nejasna dok mi čovek nije objasnio da radi neki dosadan menadžerski posao na nekoj naftnoj platformi tamo negde baš daleko i da je okoreli gejmer ali nema kada da se igra jer uvek mora biti spreman za potencijalnu opasnost bilo koje vrste, a i treba mu nešto da gleda gde se stalno nešto novo dešava, neki novi momenti, humor, diskusija, zezanje, želi da bude deo nečega.
Tada sam shvatio koliko je striming zapravo mnogo više toga da ja samo sedim i igram igrice po ceo dan dok ljudi gledaju i četuju… Kada sam shvatio da sam ja tu da ih nasmejem, da je to moj posao, skontao sam da sam odabrao pravu karijeru.
Kada i zašto si shvatio da je vreme za novi korak? Nije li striming veoma profitabilan? Šta si radio nakon toga?
Tokom svoje strimerske karijere sponzorisali su me mnogi brendovi, što veći, što manji, mnogi gejming sajtovi, prilazili su mi developeri raznih igara da testiram igre, ovi ljudi, oni ljudi… Momenat kada sam shvatio da je verovatno vreme za novi korak je kada sam u svom vrhuncu karijere zaradjivao od sponzorstava puno novca na nedeljnoj bazi dok su moji sponzori koji to plaćaju zaradjivali deset puta više. Shvatio sam da je vreme da budem sam svoj sponzor – to jest, vreme je bilo za neki biznis. Napravio sam pauzu što se striminga tiče i počeo sam prvo sa osmišljanjem, dizajniranjem i egzekucijom softverskih rešenja na različite probleme i ta rešenja prodavao papreno. Onda je došao ceo kripto svet iliti svet kriptovaluta. U tom svetu sam se lepo snašao do sada, napravio sam dobre investicije, skupio tim ljudi koji će da dizajnira i razvija blockchain rešenja. Sve je bilo super godinu i po dana ali i dalje ne mogu da pobegnem od gejminga…
Zašto si (opet) odlučio da je vreme da menjaš svoj put? Čime se sada baviš? Zašto si se odlučio da ipak otvoris firmu u Srbiji, plaćaš porez i daješ živce i vreme birokratiji?
U suštini ne menjam put, sa trenutnim tržištem kriptovaluta koje je kompletno u downtrendu nema puno uzbudljivih stvari na dnevnom nivou, treba mi nešto da se zanimam… Tu uleće Fortbux na scenu. Vratio sam se na svoju prvu ljubav, gejming. Kao što je verovatno svima poznato do sada, Fortnite je trenutno najpoznatija i najigranija igrica na svetu, to je ogromno i neekspolatisano tržište korisnika koji trenutno nemaju nijednu 3rd party applikaciju vezanu za Fortnite. Fortbux je dizajniran za sve korisnike koji bi kupovali kozmetičke iteme u igri ali trenutno ili nisu u mogućnosti ili su prosto nevoljni da plaćaju novcem skinove u igri. Fortbux je platforma koja nudi svojim korisnicima mogućnost da zarade novac igrajući razne mobilne igrice, skidaju aplikacije vezane za gejming, testiraju ovo ili ono… Uz ceo ovaj projekat trebalo bi uskoro da se razvija i amaterska Fortnite liga u kojoj će amaterski igrači moći da pokažu svoje znanje i napreduju, u suštini da dobiju platformu na kojoj će moći da se pokažu potencijalnim profesionalnim timovima i organizacijama.
Iako ne verujem u sam koncept otvaranja firme konkretno, više sam za “cloud” varijantu gde su mi zaposleni širom celog sveta i poslujemo bez ikakvih problema i bez birokratije i kompletne papirologije, bilo je vreme da naučim i o celom tom svetu. U trenutku kada sam osmislio celu Fortbux ideju, ubrzo nakon toga su mi prišli investitori koji su želeli da investiraju u neku gaming/esports priču, ali je sve to moralo da bude apsolutno legalno sa celom birokratijom iza toga.
Jesi li nailazio na neke srpsko-stereotipne poteškoće prilikom osnovanja firme, kao FT1P?
Uh, to je jedini razlog zbog kojeg svih ovih godina nisam hteo da otvaram firmu (dobro, to i plaćanje poreza haha), kada sam čuo koje horor priče su imali ljudi sa osnovanjem firme, FT1P protokolom i tako dalje, bio sam u fazonu da ću izgubiti verovatno mesec dana na to. Otvorio sam firmu i bankovne račune, sve komplet u roku od dve nedelje i to zato što su me uvek uhvatili vikendi. Za sve koji se pitaju kako, imam dve reči… Uroš Sladić (http://sladic.rs). Uz dobrog advokata sve ide bez brige posebno što se tiče cele priče registrovanja firme i cele te papirologije. Bukvalno sve što sam ja uradio u celom tom procesu jeste sve lepo pročitao, žvrcnuo potpis na par papira i to je sve. Jedna poseta notaru, dve posete banci (jednom da se otvori dinarski, jednom devizni račun), sve regulisano i spremno. Moje neko mišljenje je da ne treba štedeti na tome, bolje da se neko stručan pobrine za to dok se ja bavim bitnijim stvarima za moju firmu i moj posao nego da se ja pravim pametan i da trčim levo desno bez razloga.
Gde vidiš sebe/firmu za pet godina? Da li već slutiš šta je sledeće u tvojoj profesionalnoj sferi?
Ne bih znao šta je sledeće… Prosto, čovek sam koji je jako prisutan online i koji prati trendove. Videćemo kakvo tržište iskoči da mi je interesantno, lako ću ja smisliti nešto… Za pet godina vidim sebe u firmi u kojoj radi toliko mnogo ljudi da više ni sam ne znam šta se sve dizajnira, razvija i realizuje, ali na mesečnoj bazi imamo nešto novo. Ambiciozno, ali ne i nedostižno.
Ispričaj nam neku anegdotu iz prethodnog perioda.
Uh, kao neko potpuno nov u celom ovom svetu birokratije, brda papirologije, zakona, ovoga i onoga imam jednu baš kul anegdotu. Naime, pošto mi je prvi put da sam otvorio firmu i prvi put zvanično postao pravno lice sa bankovnim računom vezanim za firmu, bio sam srećan da sam eto nešto novo naučio, načinio jedan kul korak. Budim se sutradan, obavljam svoj jutarnji ritual i polako otvaram mejl da vidim šta sam propustio tokom noći. Stigao mi je mejl od banke da je banka “prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma” u obavezi da izvrši proveru dokumenata i ako je potrebno intervjuiše klijenta o tome i da se javim tad i tad… Malo je reći da sam počeo da se preznojavam u stolici i da ne verujem šta sam pročitao. Usledilo je milion poziva gde ja paničim i vrištim na ljude koje poznajem kako me banka optužuje kako finansiram terorizam i perem lovu, a tek sam otvorio firmu, ništa mi nije jasno… da bi mi na kraju svi ortaci, pa i moj advokat, rekli “Druže, svi koji imaju otvorenu firmu i račun u banci dobiju taj mejl reda radi, šta ti je”.
I za kraj, reci nam šta je za tebe dobar vajb.
https://www.instagram.com/p/BQwNDImgOfF/
Za mene je dobar vajb kada svoj hobi pretvoriš u svoj posao. Kada apsolutno voliš to što radiš koliko god ti stresa i nespavanja nanese jer nikada nije teško a i pritom, baš tad kad je teško je dobar vajb, puno se nauči.
