Većina nas nijedan dan ne može zamisliti bez veličanstvenog napitka zvanog kafa. Sigurno vam se dešavalo da otvorite kartu pića i susretnete se sa velikim izborom kafa, ali pošto ne znate puno o njima, uvek naručite jednu te istu koja je “proverena”; ili se upustite u eksperiment a da ne znate ni šta ste naručili, dok vam ne serviraju šoljicu pod nos.
Mesta na kojima se može popiti kafa u Beogradu ima gotovo na svakom ćošku, ali je zato broj onih na kojima možete dobiti zaista pravi proizvod veoma mali. U ovom tekstu zavirićemo u karte pića kafeterija i pomoći vam da prepoznate onu najbolju za vas.
Postoje dve glavne vrste kafe:
U prirodi postoji veliki broj vrsta i podvrsta biljke kafe, ali se za pravljenje istoimenog napitka najviše uzgajaju dve vrste: arabika (Coffea arabica) i robusta (Coffea canephora).
Arabika je kvalitetna kafa, u ukupnoj svetskoj proizvodnji zastupljena je čak 70-80%. Raste na nadmorskoj visini od 600 do 2000 metara. Najpoznatije arabike potiču iz Južne i Srednje Amerike, zatim Afrike i karakteriše ih intenzivna i prijatna aroma, kao i veća kiselost.
Robusta – ima jaku, oporu aromu i obično se koristi za dobijanje instant kafe. Ova vrsta se uzgaja u Africi i Aziji (Indiji, Indoneziji, Vijetnamu), na nadmorskoj visini do 600 metara. Zastupljena je 20-25% u ukupnoj svetskoj proizvodnji. Napitak koji bi bio od čiste robuste ne bi bio odgovarajućeg ukusa, već opor i gorak, bez arome. Zbog toga se ova vrsta koristi prvenstveno za mešavine, budući da daje punoću ukusu. Robusta ima do 2,8% kofeina, dok kod arabike ne prelazi 1,5%.
Zatim prelazimo na drugu vrstu podela:
Kolumbija
Za nju su karakteristične note oraha. Moći ćete da osetite živahnu kiselost i nalet vinsko-voćnih aroma. Dobijamo je zahvaljujući uzgajivačima koji su se usudili da čekaju duže kako bi brali plodove. Ova kafa je pravi izbor za uživanje ako ste na kratkoj pauzi od učenja ili posla.
Blend
Blend kafa je slatkaste arome sa blago naglašenim kiselkastim tonom.
Indija
Kafa intenzivnog ukusa savršena za jutarnje razbuđivanje. Indija sa monsunskom robustom dobija svoje intenzivne, drvenaste, začinjene arome umešane u indijsku arabiku. Monsunska kafa je jedinstvena za jugozapadnu obalu Indije. Monsunski vetrovi mesecima kvase i suše zrna. To imitira nekadašnje plovidbe do Evrope.
Kenija
Ako volite da popijete dosta kafe u toku dana, ovo je pravi izbor za vas, jer se radi o blagom cvetnom espressu. Ova vrsta ima aromu cveta pomorandže, a bogate voćne note potiču od kafe sušene na suncu. Neprekidno ručno okretanje trešnje kafe, kako bi se osiguralo jednako sušenje, zahteva veliku pažnju. Uzgajivači iz Etiopije koriste ovaj metod duže nego bilo ko drugi.
Kuba
Ova kafa je kombinacija orašastog i čokoladnog ukusa.
Takođe, postoje i načini na koji se određene vrste kafe spremaju a to su:
Espresso – ova kafa ima najbogatiju aromu. Za pripremu se koristi najkvalitetnija arabika, a nije neuobičajeno da se pravi mešavina arabike i robuste, s tim što je procenat robuste uvek manji.
Tradicionalno se služi u porcelanskoj šoljici napunjenoj do pola. Dobar espresso možete prepoznati po održivoj kremastoj peni, ili, kako je baristi zovu, “krema”. Ako vam je potreban dodatni kofeinski podstrek, onda je za vas pravi izbor “double shot” espresso. To je zapravo doza od dva espressa u jednoj šoljici. A ako želite da duže uživate u kafi i pritom ne želite da se odreknete izuzetnog ukusa, onda bi sjajan izbor bio produženi espresso, koji sadrzi malo više vode.
Americano – ovo je zapravo klasičan espresso serviran u većoj šolji, preko koga se dosipa vrela voda.
Latte – Spravlja se tako što se u šolju sipaju redom: espresso, mleko na pari, mlečna pena. Neretko se dodaju i posebni ukusi pa se dobijaju Mocha Latte, Vanilla latte…
Macchiato – kafa prelivena sa malo mleka. Macchiato u prevodu sa italijanskog znači “zaprljano”. Takođe se sastoji iz espressa, mleka i pene. Mleko ili kafa se sipa preko druga dva sastojka i tako ih “zaprlja”.
Cappucino – šolja ispunjena u tri jednaka dela espressom, mlekom i penom. Zanimljivo je napomenuti i da je ovaj naziv dobijen po monasima kapućinskog reda, jer je iste boje kao i njihove monaške odore. Po istom monaškom redu i iz istog razloga dobija naziv i vrsta majmuna Kapućin.
Filter kafa – Smatra se da je prvi put napravljena 1908. godine. Slična je, ali ipak slabija od espresso kafe. Veoma slična domaćoj, samo se pre sipanja kafa provlači kroz filter, pa u šolju dospeva samo tečnost bez ostataka samlevene kafe. Te je tako aroma i tekstura slabija. Rezultat ovog metoda je nedostatak taloga na dnu šolje. Takođe, filter upija i ulja koja se nalaze u kafi, pa je zato ona bez pene, osim ako se koristi metalni filter.
Flat White – nije ni cappucino, ni latte, već nešto između – kafa bogatija od latte-a i kremastija od cappucino-a. Nastaje pažljivim mešanjem espressa i mleka čime dobija kremastu aromu, bez one vazdušaste mlečne pene koja karakteriše cappucino.
Mocha – to je kafa za prave sladokusce – služi se sa dodatkom čokoladne arome. U odnosu na latte ili capucchino ona sadrži još više mleka. Zapravo, moka je naziv jedne od najstarijih vrsta jake arabijske kafe poreklom iz Jemena. Za nju se vezuje jedna istorijska zanimljivost – to je zapravo ime lučkog grada na obali Crnog mora, koji je od 15. do 17. veka suvereno dominirao u trgovini kafom. Svi koji su je probali kažu da originalna mocha sadrži u sebi tu aromatsku mešavinu kafe i čokolade, koja se danas u većem delu sveta dobija tek tokom pripreme.
Takođe postoji Mocha express sprava za pripremanje kafe koja se kod nas ređe koristi, ali u poslednje vreme moguće je nabaviti u specijalizovanim prodavnicama. Mocha se najviše koristi u Italiji za pravljenje kafe i gotovo svako domaćinstvo ima kod kuće ovu spravu. Obično je od aluminijuma, a novije mocha sprave prave se i od nerđajućeg čelika ili presvučene keramikom. Kafa se sipa u metalni filter-levak, ispod kojeg se nalazi kontejner sa vodom. Zatim se gornji deo moche zašrafi na donji i stavi na vatru. Osnovni princip je da se voda kad proključa pod pritiskom penje kroz filter-levak i puni gornji kontejner kafom. Ovakva kafa je vrlo ukusna, ali ne treba je mešati sa espressom, što mnogi čine, jer je pritisak koji se tom prilikom pravi jedan do dva bara, što je nedovoljno da bi se napravio pravi espresso. Aparati za espresso proizvode pritisak od najmanje devet bara.
Nadamo se da ste uživali u malom proputovanju kroz svet kafe, kao i da smo vam probudili želju da isprobate nove vrste i ukuse ovog magičnog napitka. Kakvu kafu ćete vi danas piti?
