Svaki dan u svetu se konzumira oko 300 tona kofeina, što bi značilo po jedna šolja kafe za svakog muškarca, ženu i dete na planeti. Najveći svetski kupac kafe, SAD, mora da uveze gotovo sve jer drvo kafe, od kojeg se dobija kofein, raste samo u tropskom pojasu između severnog i južnog povratnika, poznatijeg kao Pojas kafe. Jedina američka država koja se nalazi u ovoj regiji su Havaji.
Ipak, Amerika je najveći uvoznik kafe samo zato što je toliko naseljena. Najveći konzumenti kafe po glavi stanovnika su Holandija, Danska, Island, Norveška i svetski šampion, Finska, gde jedan stanovnik popije tri puta više kafe dnevno od prosečnog Amerikanca. Sve navedene zemlje se nalaze van Pojasa kafe, te moraju uvoziti celokupne kofeinske zalihe.
Da bi se dobio kofein, najpre pčele moraju oprašiti cvet drveta kafe od koga potom nastaje crvena bobica. Za razliku od ostalih domaćih kooperativnijih biljaka, plodovi drveta kafe ne sazrevaju u isto vreme pa se bobice moraju brati ručno, a zatim i sortirati. Nakon branja se zrno kafe vadi iz bobice. Ovo mlado seme se onda suši, greje i potapa u ključalu vodu da bi se dobio dragoceni kofein. Potrebno je oko 40 zrna kafe za jedan espreso.
Ali zašto zrna kafe uošte sadrže kofein? Nije baš da drvo kafe želi da mu čovek seče delove i čini holokaust nad njegovim potomstvom… Pa, drveće zapravo ne želi i ne oseća ništa i kofein koristi za sopstvene potrebe. Kofein je insekticid koji efikasno paralizuje i ubija bube koje sleću na drvo. Da li te bube padaju u najveće kofeinske šokove – još uvek nije poznato. Iako je kofein tehnički smrtonosan, to se odnosi na bube koje teže jedan gram, ne na 100.000 puta teže majmune, odnosno ljude. Teško bi bilo osvojiti Darvinovu nagradu za istraživanje o smrtonosnosti kafe.
Ali ako baš morate: da bi se izračunala doza kofeina koji morate da unesete da biste imali 50% šanse da umrete, svoju masu u kilogramima pomnožite sa 150mg. Odnosno, na svaki kilogram težine morate da popijete jednu kafu s mlekom da bi vas posetio Anđeo Smrti. To je zaista velika količina te ne čudi što nema zabeleženih slučajeva smrti kod zdravih odraslih osoba usled konzumiranja kafe, a verovatno je i nemoguće da do toga dođe. Naime, dok vi unosite kafu u sebe, vaše telo radi sve da bi je iz tela izbacilo. Retkim zabeleženim smrtnim slučajevima uzročnik nije kofein, već tablete za mršavljenje, kofeinske tablete i konzumiranje droge u izvornoj formi.
Moguće je ipak razviti kofeinsku zavisnost. I to je prava fiziološka zavisnost, ne izmišljena psihološka zavisnost poput one od video igrica i interneta. Ali kofein nije heroin – rapidno skidanje sa kofeina vas neće ubiti, ali će vas učiniti razdražiljivim i zadaće vam ozbiljnu glavobolju. Ali pošto kofein oslobađa dopamin koji vas čini srećnim i oslobađa vas glavobolje, ne postoji razlog da ikada prestanete da pijete kafu.
Ko bi uopšte želeo da se odrekne kafe? Kofein je najrasprostranjenija psihoaktivna supstanca jer pruža sjajan osećaj. Poboljšava koncentraciju, smanjuje umor, poboljšava pamćenje. Nije reč o placebo efektu, već se sve može dokazati u laboratoriji. I nasuprot uvreženom mišljenju, konzumiranje kafe nije faustovska nagodba sa đavolom koja omogućuje da radite brže, ali vam zato skraćuje život. Naime, kafa je blagotovorna za ljudski organizam jer smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i Parkinsonove bolesti.
Kafi još treba da budemo zahvalni zbog intelektualnog prosvetljenja. U 17. veku ljudi su pili više piva i džina nego vode. Uvođenjem kafe i čaja, ljudi su dobili stimulante. Zato ne čudi da je u ovom periodu došlo do intelektualnog skoka u poređenju sa prethodnim vekovima. Razlozi zbog kojih ljudi vole kafu isti su od davnina – ona im omogućuje da ostanu budni i poboljšava koncentraciju, naročito kada je reč o dužnostima i zadacima, pisanju izveštaja ili dosadnim časovima. Kafa je gorivo modernog sveta, stoga ne oklevajte da se počastite šoljicom i počnete da radite pametnije i brže.
Fotografije: pinterest.com