Poliglota (n.) – osoba koja govori više jezika.

Kada sam bila mlađa, zamišljala sam ih kao bića superiorne inteligencije koji čitaju i Aristotela i Ničea u originalu, dok sa prijateljima pričaju ili francuski ili ruski, zavisno od raspoloženja.

Desetak godina kasnije, kada svakodnevno koristim više stranih jezika, plus, logično, maternji (ima i nekoliko njih koje na jedvite jade nabadam, ali neću da ih računam), suočila sam se sa bolnom činjenicom da to nije baš tako. Zapravo je mnogo manje moćno. Jezici se mešaju, morate konstatno da ih koristite da ih ne zaboravite, a to što umeš da ćaskaš sa prodavačicom dok gledaš kožne torbe u Firenci, ne znači da ćeš kao od šale čitati Dantea.

I to nije sve! (Nadam se da ste ovo pročitali glasom sa Top shop reklama.)

unravellingmag.com

1. Dok pričaš na jednom jeziku, vrlo verovatno da će ti u jednom trenutku zafaliti reč… i okej, ne možeš da je se setiš; iritantno je to što znaš tačno kako glasi na svim drugim jezicima koje pričaš (hvala, čika Marfi!).

2. Gorepomenuti jezik je najčešće tvoj maternji.
(A onda ćeš, kao svaka izdajica srBstva koja drži do sebe, uključiti neki onlajn rečnik da vidiš kako se ta reč kaže. Ako te bude sramota da to uradiš, setićeš je se par dana kasnije, u nekom rando… levom trenutku).

3. Ljudi na tvoje „kako se _______ beše kaže na srpskom“ kolutaju očima, a ti se osećaš kao priučena voditeljka nekog, ne baš preterano intelektualnog programa, koja misli da je ubacivanje engleskih reči tamo gde im mesto nije baš ekstra.
P.S. U pokušaju odbrane mog očiglednog licemerja, extra se prvo upotrebljavalo u latinskom kao prefiks, pa tek onda u engleskom, kao zasebna reč, u 17. veku.

4. Ukoliko imate tu (ne)sreću da dođete u životnu situaciju da vam zatrebaju usluge Google Translate-a, naročito ako vam zaista zatrebaju, možda ćete dobiti izuzetan i nadasve precizan prevod, kao što je ovaj:

❤❤❤❤❤

5. Ako se malo ozbiljnije bavite jezikom, trebaće vam ozbiljniji rečnik, koji će, u skladu sa sveopštom ozbiljnošću, imati i, jelte, ozbiljnije dimenzije.

Moji rečnici za fakultet i ja (2018, discolorized). gettyimages.com

„Ko tebe kamenom, ti njega rečnikom“ – D.J

6. „Stvarno? Pričaš italijanski? Reci mi nešto na italijanskom!!“
Bonus problem: čak i da do tog trenutka niste zaklapali, posle gorepomenute rečenice obično iz glave magično ispari bilo koja društveno prihvatljiva stvar koju biste mogli da kažete.

7. Shvatite koliko su bolno česti loši prevodi i da bukvalno prevođenje nije umrlo sa mračnim srednjim vekom.

funnysigns.net

8. U nekom trenutku, shvatiš i da su razumeti neki tekst i prevesti ga dve potpuno različite radnje (“Da, pa, vidiš, znam šta to znači, ali sad da me ubiješ ne znam kako to da prevedem na srpski.”)

9. Nisam glupa, samo ne znam da lepo objasnim ono što hoću da kažem na stranom jeziku!

10. Reč ili izraz iz jednog jezika bi se savršeno uklapali u ono što hoću da kažem, ali u jeziku na kom pričam/pišem ne postoji njihov tačan ekvivalent.
Fun fact: ovo mi se stalno dešava kad pišem tekstove, pa tako mi se i od početka pisanja ovog teksta desilo nekih četiri puta. Jej.

11. Znate kako reči koje se koriste u slengu potiču od onih običnih, svakodnevnih, samo im je izmenjeno značenje? Pa, on ne postoji samo u srpskom, i ako pričate strani jezik koji ne znate baš najbolje, pred vama je minsko polje reči koje mogu da znače i nešto drugo.

12. Tok misli koji ide otprilike ovako: “Da li to pored mene prolaze ljudi koji pričaju na (jeziku koji učim)? Da li ću delovati kao manijak ako da im se samo ubacim u konverzaciju?”

13. Uprkos svemu ovome… planiram da naučim još minimum tri jezika.

Da ne bismo bili skroz na kraj srca, evo i nekoliko dobrih stvari kod učenja jezika:

  1. Održava mozak zdravim – ne samo da utiče na širi spektar pažnje i poboljšanje memorije, nego i smanjuje rizik od bolesti kao što je Alchajmer.

2. Otvara vam se više mogućnosti, i to ne samo poslovnih. Dostupno vam je više informacija. Putovanja su mnogo zanimljivija i iskustvo je bogatije ako umete da se sporazumevate sa lokalcima na njihovom jeziku.

3. Upoznaćete razne ljude, kao, uostalom, i preko bilo kog drugog interesovanja koje imate. Imala sam prilike da pričam i da se družim sa ljudima sa skoro svih kontinenata, svih rasa i godina i najrazličitijih životnih priča, a to ne bi bilo moguće da sam se držala dobrog starog “pričaj srpski da te ceo svet razume”.

4. Lakše je učiti (pre svega nove jezike). Što više jezike znaš, to ih lakše i bolje učiš. Pogotovo ako pripadaju indoevropskog porodici jezika; imaju više sličnosti nego što deluje na prvi pogled.

5. Onaj moćan osećaj kad gledaš film ili seriju bez prevoda.
+ Ako studiraš jezike, imaš izgovor da je to u akademske svrhe.

pinterest.co.uk

(„Da mama, znam da je u toku ispitni rok a ja gledam film i ne učim, ali ja, zapravo, ovako spremam ispit“).

  1. Možeš da čitaš knjige i poeziju u originalu. Ma koliko da je prevod dobar, nikad neće moći da prenese i značenje, i ritam, i sve stilske figure, i sva skrivena značenja, i (ukoliko se radi o poeziji) metriku i rimu. Tako da, ako volite klasičnu književnost, čitanje originala je jedno potpuno drugačije (i mnogo bolje) iskustvo.

7. Iako to (najverovatnije) nisi, osećaš se kao biće superiorne inteligencije koje čita Aristotela i Ničea u originalu i bez problema ćaska na nekoliko različitih jezika sa početka ovog teksta.