U ponedeljak, 4. decembra, u Galeriji Male Sale DKC-a, obeležen je Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Tim povodom otvorena je izložba odabranih radova likovnog kabineta u periodu od 1991. do 2017. godine, osnovne i srednje škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“.

Osoba zaslužna za ovu nadasve posebnu izložbu je likovni pedagog Gorana Škondrić.

– “Oni samo žele da budu ravnopravni sa ostalom decom i veoma su uporni u tome. Jedan rad koji bi neko uradio za dva sata, oni rade za dvadeset dana. Ne razlikuju boje, pa traže pomoć. Većini dece je tokom života oslabio vid ili skroz nestao, tako da svoje likovne radove rade po sećanju. Deca koja su slepa od rođenja nemaju apsolutno nikakvu predstavu, te stoga ne mogu da crtaju, ali zato im vajanje veoma ide od ruke. Zanimljivo je da je vajanje povezano sa matematikom, pa kad vidim da imaju peticu iz matematike znam da će biti dobri i u vajanju.“, kaže Gorana.

Pored izložbe publici je predstvaljen i Zbornik literarnih radova škole za decu na bolničkom i kućnom lečenju “Dr Dragaon Hercog”, koju vodi profesorka srpskog jezika Ivana Kovačević. Ova literarna sekcija postoji od 2008. godine, a njeni članovi osvajali su mnogobrojne nagrade na raznim takmičenjima, ali svakako treba izdvojiti osvojeno treće mesto na Republičkom literarnom takmičenju Ministarstva prosvete.

Većina te dece nije u stanju da pročita pesmice koje je napisala, ali opet su nasmejani i puni života.

Vladimir Lavrnja, teško slabovid i hiperaktivan učenik zbog lošeg vladanja nakon osnovne škole nije primljen u srednju školu. Od V do VIII razreda svakodnevno je dolazio u Likovni kabinet i između ostalog osmislio dečiji roman “Život u šumi Spring”. Roman se sastoji od 13 priča u kojima koristi 13 likova koje je opisao i nacrtao.

Danijel Todorović je učenik koji je u osnovnoj školi uspešno radio sa slikarskim tehnikama, da bi u srednjoj školi vajao, s obzirom da je izgubio vid.

Nebojša Bandović, posle završenog VI razreda doživeo je nesreću – od eksplozije mine ostao je bez vida i dela šake. Kada je došao u VII razred odbijao je da radi – vaja da bi posle tri meseca zatražio određene boje plastelina i karton. Tada je nastala slika “Oluja”. Zbog svoje sklonosti ka likovnoj umetnosti želeo je da studira vajarstvo. Posle završene srednje škole dobio je penziju kao civilni invalid rata i odustao od studija.

Gost iznenađenja bila je Marina Blažić, bivša učenica škole “DR Dragan Hercog”. Ova devojčica rođena je fizičkim anomalijama na celom telu. Njen lekarski nalaz do sada nije upisan u domaće i svetske medicinske anale i zato nema pravo ni na jednu vrstu socijalne pomoći. Prepreke na medicinksoj osnovi nisu sprečile ovu devojčicu da danas pleše hip-hop, osvaja nagrade na domaćim i međunarodnim takmičenjima ima svoju plesnu grupu i ne skida osmeh sa lica.

Još jedan gost manifestacije bio je Radovan Zorić, bivši učenik škole “Veljko Ramadanović”. On danas radi kao pravnik u sudu. Obratio se deci i poručio im: “Život je borba. Ne odustajte od svojih planova i vredno radite na njima.”

Izložba je otvorena do 14. decembra, a takođe, želimo da vas pozovemo na dan škole osnovne i srednje škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“,13. decembra u Madlenianumu sa početkom u 19. časova.

Dan pre biće održana priredba povodom otvaranja senzornog vrta i poligona za kretanje slepih u samoj školi sa početkom u 13 časova.