Stefan Ćulafić je mladi i perspektivni fotograf, prepun talenata, osećaja za estetiku i veoma dobrog ukusa. Njegov stil nije lako precizno definisati, ali ono što prilikom posmatranja njegovih radova uvek uočavamo jeste taj retro vajb. Da li zbog toga što se često lati analognog aparata, ili što mu svaka fotografija nije puko ispucana, već ima priču i emociju, nije ni važno. Jedno je sigurno – u moru današnje ekspanzije fotografa, bezbroj identično napravljenih slika, njegovi radovi će vas dotaći, i učiniti da se osetite veoma lepo. A ima li nešto bolje od toga?

Protekle godine, Stefan je održao svoju prvu izložbu zajedno sa bratom Đorđem Ćulafićem, uspešnim svetskim modelom, a ove subote očekuje nas njegova druga, ovog puta samostalna izložba. U pitanju je projekat pod nazivom “Two Faces”, koji će biti predstavljen 22. aprila u Galeriji Štab, sa početkom od 21 čas, a koji obuhvata mnoštvo modnih fotografija, na kojima će svaki model biti prikazan u dva potpuno različita izdanja. Pored izlaganja svog rada, Stefan povodom ovog projekta ima i jedan viši cilj. Naime, njegova želja bila je da okupi umetnike: kreatore, dizajnere, fotografe i muzičare, kako bi svako od njih mogao da ima svoju promociju, kao i da se pokaže kako umetnici, čak i iz različitih sfera, mogu i treba da se podržavaju i podstiču jedni druge.

Koliko smatraš da si napredovao i lično se razvio u odnosu na prošlu izložbu, i u kom pogledu?

Prošla izložba je bila skroz luda! Burazer i ja smo zajedno organizovali sve, očekivali smo da će proći lepo, ali na naše iznenađenje, posećenost je bila mnogo veća nego što smo očekivali i stvarno smo bili prezadovoljni!

Izlagali smo analogne fotografije, fotografije iz našeg svakodnevnog života.

Sada je malo drugačije. Smatram da sam napredovao. I dalje se pronalazim. A usput sam i totalno slučajno upao u modnu fotografiju i ceo taj svet. Sve se nekako brzo odvija. Ali znam sta želim i ide super!

Kako se osećaš povodom fantastične sinergije velikog broja mladih umetnika koja je nastupila povodom tvoje izložbe?

Jedno jutro sam skuvao sebi kafu, seo za sto, uzeo papir i olovku i krenuo da zapisujem imena kreatora, modela, pa i muzičara sa kojima bih voleo da sarađujem. Napravio sam poprilično veliki spisak (ni sam nisam znao da poznajem toliko kreativnih ljudi iz ovih domena) i počeo redom da ih kontaktiram. Momenat kada sam se najviše oduševio je bio taj da nisam uspeo čak ni sve ljude sa spiska da okrenem obzirom da su mi svi koje sam do tad pitao da li su zainteresovani za moju ideju rekli “Da”! Osećaj je neverovatan.

Po kom si principu birao saradnike za ovaj projekat? Navedi nam sve umetnike sa kojima ćeš sarađivati.

Bilo mi je bitno da radim sa ljudima koji su mi dragi, ljude koje smatram za velike umetnike i čiji rad jako cenim.

Među njima su pre svega sjajni kreatori Igor Todorović, Stevan Božanović, Morena Macura, Velibor Antonijević, Andrea Jovanovska, Sonja Pavlica, Aleksandra Erić, Marija Rašković i Strahinja Tabaković.

Modeli su takođe neki od kreatora, a pored njih i Vanja Matić, Teodora Vučetić, Sara Paspalj, Irena Ždrnja, Dea Petrović, Aleksandra Bulatović, Djordje Ćulafić i Miljan Rakočević.

A za muziku i dobar provod će se postarati DJ set Girl Panic I I’gor!

Tu je i divna ekipa iz Red Bulla, koji uvek gledaju da podrže neki vid kreativnosti kod nas!

Kako se stvorila želja da se ovoga puta usmeriš na modnu fotografiju?

Kao i sve što radim, želja se javila spontano.

Shvatio sam da me moda dosta opušta. Iako nisam neki fanatik za revije i ceo taj svet, vremenom sam skapirao da volim da uzmem aparat u ruke i da fotkam dobro obučene ljude. Volim tu igru “podešavanja” modela sa ambijentom, pogotovu ako je u pitanju neki strit stajl.

Da li je tvoj talenat prepoznat – jesi li imao prilike da sarađuješ sa nekim modnim agencijama/kućama/magazinima? Da li ti je to uopšte cilj?

Kada sam počeo da fotkam i da pucam film, nikada nisam zapravo planirao da se bavim time, da mi to bude posao. Fotkao sam za svoju dušu.

U jednom trenutku sam dobio neke ozbiljnije ponude vezano za modni svet i tako, malo po malo počeo sam da se bavim time. Iako sam na početku, lepo je kada osetiš da neko prepozna nešto u tebi što ni ti sam nisi znao da imaš u sebi.

Pošto mi se zaista sviđa to što radim, mogu da kažem da i dalje fotkam za svoju dušu!

Najavio si da će svaki model biti prikazan u dva različita izdanja. Da li to, pored estetske, ima i neku dublju suštinu?

Akcenat mi je, pored estetike i ambijenta, bio na tome da prikažem same modele u tim nekim vizuelnim transformacijama. Toplo-hladno, sivo-šareno, nežno-grubo. Da se pokažu dva lica modela.

Šta je ono što te najviše “vozi” i pokreće kada je ovaj projekat u pitanju?

Definitivno je to pozitivna energija koja se oseća između svih ljudi koji učestvuju u ovom projektu, kao i dobar provod gostiju na samom događaju. To mi je najbitnije.

Cilj mi je bio da pored svog rada pokažem kako umetnici mogu i treba da podržavaju i promovišu jedni druge, pa čak i ako su totalno različite sfere umetnosti upletene.

Kakva je tvoja vizija? Na koji način želiš da prikažeš svoje modele na fotografijama, da li su oni subjekat ili objekat?

Akcenat je sveobuhvatan. Hteo sam da prikažem ekspresije samih modela, da prikažem kreacije na njima, način na koji ih iznose i predstavljaju, a sve to da uklopim sa okolinom.

Imaš li određeni kriterijum pri odabiru modela? Šta je ono što najviše tražiš u njima?

Pored toga što su svi modeli profesionalni u svom poslu, bilo mi je bitno da to budu ljudi sa kojima volim da radim, ljude koje poznajem, ljude sa kojima se družim, ljudi koje volim.

Kako se osećaš dok fotografišeš?

Sigurno sam tad najopušteniji.

Mogu da radim dve stvari tada. Ili da ćutim i budem u svojim mislima, ili ako je tu neki model, da ga malo zasmejavam dok radimo!

Kako bi opisao sebe kao fotografa? Postoji li nešto samo tebi karakteristično, po čemu bismo te prepoznali i na kilometer razdaljine?

Uvek više volim da ovo pitanje prepustim posmatraču. Volim da slušam kritike ljudi. Često čujes nešto što nisi znao ili nisi ni sam primetio kod sebe.

Ono što sam najviše slušao, to je da su mi fotografije dosta “spontane”. I onda sam stao malo i skapirao da je zaista tako. Volim da fotkam dok niko ne gleda.

I kaži nam za kraj, šta za tebe predstavlja dobar vajb?

Flaša vina, pesak, kamera i kutija puna filma i neki new wave u pozadini. I vaš časopis u štampanom izdanju bi mi dobro došao!!!

Pored fotografija, u susret otvaranju izložbe “Two Faces”, muziku će u galeriji puštati DJ Set GIRL PANIC & I’gor! Dođite da se družimo i uživamo!