Muzika. Na listi prvih stvari koje bude onaj neki svojstveni vajb. Ili više njih, sve zavisno od numere, teksta ili biti osobe do koje dopire.

Danas izdvajamo pesmu poznatog kantautora, koja u sebi nosi pregršt emocija. Osećaj koji nosi retko koga ostavlja ravnodušnim i svakome ko je bar jednom sa pažnjom slušao ostaje umotana u sećanje. Ljudi se često nađu na pola puta, a tamo nas, pomoću nostalgičnih nota i lirika, vodi Đorđe Balašević.

Hej, mnoge vatre sam ložio i mnoge vode zamutio…
Nošem srećom i zlom.
I da znaš: tri sam banke potrošio a da nisam ni slutio…
Da sve to tek prohuji s vihorom…
Jednom zauvek.

Hej, gde su sad oni klikeri, trešnje sa periferije, sveske iz VII/b…
Gde su sad svi gimnazijski šminkeri… Prve studentske ferije…
I čežnjiva pisma iz armije…

I vidiš, već sam tu, na pola puta… Sve je dim…
I fotografije od vremena izbledele…
A vidiš već sam tu, na pola puta…
Sad mi trebaš ti…
Ej, budi vodič moj kroz mutne predele.

tumblr

Hej, čudne staze do uspeha, čvrsta vera u drugove…
Sve je to varljiva stvar…
I sad, ako postoji uteha, ja nisam praštao dugove…
I svakom sam vratio isto bar…

I vidiš, već sam tu, na pola puta… Sve je dim…
I fotografije od vremena izbledele…
Ma, vidiš već sam tu, na pola puta…
Sad mi trebaš ti…
Ej, budi vodič moj kroz mutne predele.

Hej, sada znam gde sam grešio…
I gde sam nažalost bio gad…
A gde nažalost ne.
I da znaš, sve sam rebuse rešio…
Ali ipak se, ponekad, još zaletim na vetrenjače…

A vidiš već sam tu na pola puta…
Sve je dim…
I fotografije od vremena izbledele…
Ma, vidiš već sam tu na pola puta…
Sad mi trebaš ti…
Ej, budi vodič moj kroz mutne predele.