Da li se sećaš kako si se osećao kao dete, kad te je neko prvi put upitao: “Je l’ si zaljubljen, je l’ imaš simpatiju?” Čekaj, šta uopšte znači biti zaljubljen? Dete u tom trenutku ne razume šta ga neko pita, spoznaje šta oseća kroz pojednostavljenu, nametnutu definiciju te osobe i tad prvi put iznosi stavove po pitanju svojih emocija. Što si stariji, tako definiciju koju si prihvatio kao dete razvijaš na osnovu svojih iskustava, a emotivna zrelost ti pomaže da bolje razumeš šta osećaš i dovodi do stvaranja novih pogleda. Šta je uopšte zaljubljenost, ili ljubav? Pojmovi o kojima možeš da razmišljaš satima i da se trudiš da ih definišeš, a kada doneseš svoje zaključke i podeliš ih sa nekim, može da se dogodi da se druga strana uopšte ne složi sa njima. To je zato što su ovi pojmovi bazirani na percepciji našeg uma.
Ovih se dana svašta nešto drugačije dešava u meni. Osećam promene koje se baziraju na mojim emocijama prema nekom, i imam veliki problem da ih definišem. Da li uopšte treba da ih definišem i stavljam u određeni kalup ili samo da ih pustim da me “rade”? Postoje razne definicije zaljubljenosti i ljubavi, i kada sam počela da istražujem o tome, shvatila sam da se sa većinom uopšte ni ne slažem. Biti zaljubljen i voleti su dve različite stvari, ali i potpuno lično, subjektivno iskustvo; jedinstveno kod svakog pojedinca, bazirano na našim fantazijama, željama, sećanjima, iskustvima i mogućnostima.
Tokom istrživanja, najčešće sam se susrela sa definicijom koja zaljubljenost predstavlja kao lažnu ljubav, baziranu samo na iluzijama, nazivavši je i emocijom novog doba, koju su nametnuli reflektori Holivuda. Čitajući iznova, stičem utisak da je sve to pisano za tinejdžere ili one naivne, i jedino legitimno što prihvatam jeste stručno objašnjenje koje potvđuje pojačan rad hormona, koji me dovode do toga da osećam promenu u telu. Da bi mi se neka osoba sviđala, mora da ima kvalitete i osobine koje poštujem. Ako ih uviđam, i donesem zaključke koje su zasnivane na delima, a ne samo na rečima, zašto je to iluzija?
Ako osećam radost kada vidim željenu osobu, je l’ to znači da tad “žmurim” po pitanju njegovih mana i vidim samo ono dobro i lepo? Osećati nešto pozitivno prema nekom ne mora da se bazira na površnosti, već na zaključcima, koji ti pomažu da uvidiš da li možeš da se nosiš sa njima ili ne. Dati nekom šansu i graditi odnos ne mora da se doživljava na tako plitak ili čak ružan način. Da li sam onda ja zaljubljena? Da li zaljubljenost prelazi u ljubav ili ta dva pojma nikako ne treba spajati? Šta u stvari osećam? To nije ni bitno. Šta tebe muči ovih dana?
Nemoj da te to muči. Prepusti se. Zaljubljenost nije lažna, a iz toga proizilazi ljubav. Ljubav je osećaj privrženosti, poštivanja i zaštite, a Zaljubljenost? To bih ja definisala kao najlepše moguće ushićenje, koje treba maksimalno da iskoristiš i da uživaš u tome. U jednu osobu se možeš što puta zaljubiti, na razlicit način. Prihvati svoja osećanja i uživaj bez straha, stara loša iskustva mogu nam uništiti nešto što nam dođe, a vredi se boriti za to.
Pozz 🙂