Imao je teško detinjstvo i porodicu čije prezime ne želi da nosi na svojim leđima. Od oca koji ga je napustio kada se rodio i majke alkoholičarke preko hraniteljske porodice Hikford (Hickford) stigao je do Vajt Hart Lejna (White Hart Lane) i dresa reprezentacije Engleske. Zvezda u usponu i najbolji mladi fudbaler Engleske – Bamideli Džermejn “Deli” Ali.

U aprilu će napuniti 21 godinu i već ga povezuju sa madridskim Realom. Brzo je osvojio srca navijača Sparsa ali njegova životna priča je sve samo ne laka. Najbolji opis bi svakako bio “preko trnja do zvezda” ali to bi bio kliše za momka iz Milton Kinza (Milton Keynes). Sedam dana nakon rođenja, otac Keni ga je napustio i otišao u SAD. Majka, koja je imala četvoro dece sa četiri različita muškarca, brzo se odala alkoholu, te je mali Dele je morao da bira – sport ili ulica.

deli ali
d.ibtimes.co.uk

Na sreću svih istinskih ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu izabrao je ovo prvo. Za fudbal je uhvatio poslednji voz jer se akademiji MK Dons priključio tek sa 11 godina, međutim Majk Dav (Mike Dove) je odmah prepoznao dijamant koji je samo trebalo vešto izbrusiti.

“Kada se prisetim Alija pomislim – O da, bio je senzacionalan. Moja prvo uspomena na njega je utakmica uzrasta do 11 godina protiv Noriča. Bio je mršavi klinac koji je izgledao pomalo drugačije od drugih. Imao je samopouzdanje u svojoj igri. On je odisao nekom vrstom vere u sebe. Bio je to sunčan dan u Noriču  i dok sam ga gledao pomislio sam u sebi – OK, ovo je zanimljivo.” – Majk Dav o Deli Aliju

Za pet godina brzo se probio do prvog tima Donsa zajedno sa svojim drugom, danas levim bekom Evertona na pozajmici u Vest Bromu, Brendanom Galovejom. Široj javnosti na Ostrvu se predstavio golčinom protiv Kembridža u FA kupu 2012. godine u tek drugom nastupu za prvi tim MK Donsa. Ali se brzo dokazao u trećoj ligi Engleske i već druge godine od potpisivanja ugovora je bio manje-više standardni prvotimac. On se šalio sa konkurencijom ali ne da bi je ponizio već zato što je bio za klasu bolji. Nakon razočaravajućeg kraja sezone 13/14, rukovodstvo Donsa je potpisalo nekolicinu interesantnih mladih igrača da se pridruže Aliju (Vil Grig, Benik Afobe,…). Prošli su Vimbldon u prvom kolu Liga kupa, da bi u drugom priredili jedno od većih iznenađenja u ovom veku (naravno dok se nije pojavio Lester), a dirigent tog iznenađenja, iako se nije upisao u listu strelaca, bio je upravo Ali.

Skauti su se sjurili na Stadion mk, a jedan od mnogih u publici bio je i Maurisio Poketino, menadžer Totenhema. Videvši Alija u akciji protiv „Đavola” on nije mnogo čekao i već na zimu je potpisan ugovor kojim se Ali obavezao na vernost timu iz severnog Londona, ali sa klauzulom da do kraja sezone ostane u Donsu i pomogne svom timu da se prvi put u istoriji domogne Čempionšipa. U aprilu je dobio nagradu za najboljeg mladog igrača Engleske, a pobedom od 5-1 nad Juvil Taunom (Yeovil Town), kojom se Dons plasirao u Čempionšip, se na najlepši mogući način oprostio od Donsa i pridružio Totenhemu.

U Totenhemov sistem se brzo uklopio jer mu je Poketino našao pravu poziciju gde je Ali uvek stajao bliže protivničkom golu nego što je to bio slučaj dok je igrao za MK Dons. Premijer liga ima ono nešto što druge nemaju i ako tu možeš da se nametneš onda možeš bilo gde. Debi za Totenhem je imao osmog avgusta kada je ušao u igru umesto Erika Dajera (Eric Dier), svog najboljeg druga iz kluba i reprezentacije. Jedna od stvari koja je krasila Alijevu igru prve sezone u Premijeršipu jeste upravo lucidnost. Svestan da drugu šansu neće imati nekada je pokušavao i previše da se dokaže pa je u žaru borbe i završio sezonu ranije zbog suspenzije nakon što je udario Klaudija Jakoba (Claudio Yacob) u stomak, ali je isto tako umeo i da uradi ovako nešto:

Podršku trenera pretvorio je u dobre partije na terenu ali ipak sudbina je htela da Lesterova bajka ima srećan kraj. Totenhem je na kraju morao da završi i iza Arsenala jer je u poslednjem kolu dobio pet komada od već prežaljenog Njukasla ali Deli je mogao da kaže da je imao i više nego uspešnu debitantsku sezonu u Premijer ligi.

deli ali
cdn.images.dailystar.co.uk

Englesku je predstavljao u svim starosnim kategorijama. Debi za prvi tim je imao devetog oktobra 2015. godine u pobedi nad Estonijom kada je zamenio Rosa Barklija (Ross Barkley). “Gordi  albion” je tradiocionalno šampion pripremnog perioda, pa su tako u  prijateljskim utakmicama pobeđene i Francuska na Vembliju i Nemačka usred Berlina posle preokreta, gde je Ali bio igrač utakmice. Međutim, kada je bilo važno, Englezi su se opet sapleli. Ovoga puta protiv Islanda.

Kada je odrastao bio je navijač Liverpula i u Džerardu video idola. Inače navijači na Enfildu danas plaču na pomen Alijevog imena jer znaju da su imali šansu da ga gledaju u dresu omiljenog im kluba. Samo da su imali njuh da prepoznaju talenat…

Najbolji drug mu je Erik Dajer, a mediji u Britaniji taj odnos opisuju kao “bromance”.

Uvek je govorio da mu je hraniteljska porodica Hikford (otac Alan i majka Sali) u stvari prava porodica jer nikada nije osećao povezanost sa svojim pravim roditeljima. Svoju odluku da na dresu iznad broja 20 više ne piše ALLI već DELE obrazložio je izjavom:

”Ovo nije odluka koju sam doneo bez razmišljanja. Želieo sam na dresu ime koje mnogo bolje predstavlja ono što jesam.”

A šta je Deli Ali jednom rečju? KLASA!

Naslovna fotografija: thumborcdn.acast.com

1 KOMENTAR