Dođu vam tako u životu oni dani kada žalite za propuštenim prilikama. Za onim što je moglo da bude, a nije. Za onim što ste želeli, a niste smeli. Ili niste hteli?
I šta onda? Onda se s vremena na vreme setite svog katastrofalnog propusta i vrtite satima isti scenario u glavi. Vraćate na baš taj neki trenutak, iznova premotavate film, želite da uskočite u njega i postupite drugačije. Da, baš ta prva misao koja vam je odmah protrčala kroz glavu. Šta ako ne postoji druga šansa? Šta ako je postojala isključivo jedna, a vi ste je nerazmišljajući, krajnje bezrezervno odbacili? Hiljadu zašto, mnogo manje zato.
Ponekad pomislim da čovek samog sebe uskraćuje da doživi izvesno zadovoljstvo iz samo njemu (ne)poznatih razloga. Uzimajući u obzir njegovu prirodnu sklonost ka hedonizmu, jako je čudno kada svesno odbija da sudeluje u situacijama koje ga mogu učiniti srećnim. I to onda kada stoje pravo ispred njega. I gledaju ga u oči. Ispitivački. Kada mu se nude. Kada dolaze do njega čekajući da ih ostvari.
Sa druge strane, ukoliko bismo u određenom trenutku ispunili baš tu neku želju, dokle bi nas ona dovela danas? Da li bismo, at the moment, bili drastično srećniji, ispunjeniji, ostvareniji? Nisam sigurna u pravi odgovor. Ego navodi čoveka da nikada u potpunosti nije zadovoljan onime što poseduje već ima stalnu potrebu da se iznova i iznova dokazuje. Da se izgubi u pohodima na ono što smatra da mu po nekom nepisanom pravilu sleduje. A kada mu izmakne za dlaku, jer nije na pravi način iskoristio momenat, buni se jer zna da je njegovo moglo da bude, i te kako.
Koliko događaja ste ostavili iza sebe koji su vas u datom momentu ispunili srećnim, ostavili snažan utisak na vas, i poželeli ste da se nikada ne završe? Idemo dalje. Koliko događaja želite da ostavite baš tu na licu mesta gde su se i odigrali, u prošlosti, čiju istoriju ponavljanja želite da izbegnete? Još malo pa smo stigli. A gde svrstati one koji se nikada nisu ni dogodili, a mogli su, samo da ste znali kako se u datom trenutku postaviti? Osvrnite se na par propuštenih prilika unazad. Da niste zakasnili na taj autobus, ne biste sreli tu osobu koju niste videli tri godine. Da niste skrenuli u tu ulicu ne biste videli oglas za posao na kome sada radite. Da niste raskinuli sa njim/njom ne biste sada sa drugom osobom bili srećniji. Ukoliko se duboko zamislite i povežete sve niti koje su isprepletane nad našim životima, shvatićete da se sve odigralo onako kako je negde u nepoznatom i nama neznanom unapred zapisano.
Ako se pitate „Zašto sam dozvolio/la da ovo propustim?“, potražite odgovor u onome što je usledilo ubrzo posle toga. Događaji u našim životima naizgled se odigravaju haotično bez nekog logičnog sleda. Zbog faktora iznenađenja često ne odreagujemo na način na koji bismo želeli jer TO NISMO OČEKIVALI. Ma ko je uopšte taj koji želi da zna baš SVE o onome što ga očekuje u životu?
Da li ste od onih koji kada uzmu knjigu u ruke odmah okrenu na poslednju stranu i lutajućim pogledom traže kraj? Ili pak od onih koji zaziru od krajnjeg ishoda, prepuštaju se mašti i temeljno analiziraju počevši od prve strane, prvog pasusa i prve reči? Suprotne reakcije obezbeđuju da jedni drugima kreiramo puteve sa manje-više jasnim znakovima. Svojom propuštenom prilikom nekome drugome pružate njegovu. Jer upravo ta je savršeno odgovarajuća za njega, a vama samo naizgled adekvatna. I koliko god se bunili, jednog dana ćete shvatiti da vas je čekalo nešto daleko bolje. Da vas je čekao Neko daleko bolji.
I zato ne tugujte za propuštenim prilikama, one u vama bude tinjajući plamen da želite i dalje, da tražite više.
Želim da verujem u druge prilike, troduple šanse i petoduple mogućnosti. Razlog zbog koga nam se nešto otrglo iz ruke ćemo shvatiti pre ili kasnije. A možda ni tada. Ali to ne znači da on ne postoji, samo je pred našim očima latentan. Kažu da ono što se ponovi dva puta, ponovo će se dogoditi i treći. Pitate se: a kako kreirati uslove da se dogodi prvi put, da se ponovi drugi put, da bi se uopšte približio i treći? Na vama je. Nagađajte. Gađajte i promašite. Uhvatite čvrsto a onda naglo pustite. Samo jer tako osećate.
Kada smatrate da ste nešto propustili, budite svesni činjenice da ste zapravo to samo odložili za neki drugi dan, kada će zrno sreće biti za vas malo veće.
Mislite o tome.
Naslovna fotografija: pinterest.com