Godinama smo lutali i tražili model po kome ćemo birati predstavnika Srbije na takmičenju za Pesmu Evrovizije. Sada, posle devet godina, festival koji je iznedrio mnoge numere koje i dan-danas rado slušamo se vratio. Sutra biramo putnika za Lisabon!

Nisu samo lepe stvari vezane za ovaj festival. Ako se setimo poslednje Beovizije 2009. godine, bilo je mnogo kontroverzi i skandala, a kulminacija je bila neočekivana pobeda Marka Kona. Takođe, ostalo je upamćeno i da su Ivana Selakov i Ana Nikolić oštećene greškom u brojanju glasova i neopravdano izostavljene iz finala na kome je Ivana na kraju ipak pevala, dok je Ana odlučila da ne učestvuje. Sećamo se i gužve oko Saše Mirkovića u bekstejdžu, propast projekta zvanog “OT bend” i kasnijeg raspada grupe. Marko Kon se kasnije te godine nije najbolje pokazao u Moskvi gde, uprkos broju glasova i zauzetoj desetoj poziciji u drugoj polufinalnoj večeri, nije prošao u finale jer je desetog učesnika u polufinalima tada birao stručni žiri koji se opredelio za hrvatskog predstavnika Igora Cukrova. Pored ove “pobede”, komšije su snimile i prilog o Beoviziji, predstavljajući svoj izborni festival Doru kao Sanremo naspram Beovizije. Nažalost, bili su u pravu.

Nakon pomenutih dešavanja javni servis se okrenuo različitim varijantama izbora, od biranja različitih kompozitora (Bregovića, porodice Kovač), preko internih izbora (2012, 2016 i 2017), do imitacije Beovizije i festivala tipa “Beosong 2013”, a 2014. čak i nismo učestvovali iz “finansijskih razloga”.

Odluke RTS-a očigledno nisu donosile željeni plasman na Evroviziji, sa izuzetkom Joksimovića 2012. godine, a ovo su rezultati:

  1. 2010. – Naziv izbora: “3 pa 1 za Oslo” – pobednik: Milan Stanković – plasman na Evroviziji: 13. mesto u finalu
  2. 2011. – Naziv izbora: “Pesma za Evropu” – pobednik: Danica Radojičić Nina – plasman na Evroviziji: 14. mesto u finalu
  3. 2012. – Interni izbor RTS-a: Željko Joksimović – plasman na Evroviziji: 3. mesto u finalu
  4. 2013. – Naziv izbora: “Beosong 2013” – pobednik: grupa “Moje 3” – plasman na Evroviziji: 11. mesto u prvom polufinalu
  5. 2014. – nismo imali predstavnika
  6. 2015. – Naziv izbora: “Odbrojavanje za Beč” – pobednik: Bojana Stamenov – plasman na Evroviziji: 10. mesto u finalu
  7. 2016. – Interni izbor RTS-a: Sanja Vučić ZAA – plasman na Evroviziji: 18. mesto u finalu
  8. 2017. – Interni izbor RTS-a: Tijana Bogićević – plasman na Evroviziji: 11. mesto u drugom polufinalu

Neadekvatni plasmani su bili rezultat neozbiljnog načina izbora pesama i nemogućnosti izbora bez pravog takmičenja, o čemu je već bilo reči. U odnosu na neka prethodna izdanja, Beovizija će imati samo finalno veče u utorak 20. februara. Sava centar, kao svojevrsni dom Beovizije, ovoga puta ugostiće ukupno 17 učesnika (solo izvođača ili grupa) koji će se boriti za prvo mesto i epitet predstavnika Srbije na 63. takmičenju za Pesmu Evrovizije u prestonici Portugala. Sistem takmičenja, ukoliko ne bude nekih iznenađenja, biće manje-više isti kao i na prethodnim Beovizijama. Petočlani žiri će najpre dati svoje glasove koji će biti pretvoreni u bodove na koje se kasnije dodaju glasovi publike, takođe pretvoreni u bodove od 1 do 12 (sa izuzetkom 9 i 11). Sve to može da bude zanimljivo i neizvesno, a opet može da se, po nekom sistemu ili ključu, pretvori u ortačko glasanje, gde će na kraju uvek biti nezadovoljnih i oštećenih.

Ono što je ponovo diskutabilno je kriterijum izbora takmičara i pitanje šta mi u stvari želimo da postignemo na ovom takmičenju? Bez namere da se uvredi bilo koji učesnik, po listi ljudi koji su tu, sve ovo ponovo deluje kao da javni servis nekome tera inat. Insistiranje na izvođačima koji objektivno nisu poznati široj javnosti Srbije, po svemu gore navedenom se do sada nije pokazalo kao dobitna kombinacija. Pobednici muzičkih takmičenja (Zvezde Granda, Prvi glas Srbije) takođe se nisu pokazali kao uspešni izbor. Da li postoji neka treća solucija? Nema reči o tome da ovi ljudi svojim talentom ne zaslužuju da se nadmeću u utorak, ali se postavlja pitanje smisla. Najpopularniji izvođači i ranije su zazirali od Beovizije, ali su se tu pojavljivali makar neki ljudi koje smo odnekud znali (Flamingosi, Ana Nikolić, Romana,…) i koji su imali, što je veoma važno, zanimljive pesme. I sada ima takvih izvođača, ali su u manjini.

Možda je rešenje da ovo ne bude proces od danas do sutra, već dugoročno planiranje i ugledanje na neke druge izbore kao što su Melodifestivalen u Švedskoj ili Melodi Grand Prix u Norveškoj. Na tim festivalima nastupaju isključivo mainstream izvođači iz zemlje jer je taj muzički žanr prihvatljiv za Evropu. U Srbiji je situacija drugačija i pojam mainstream se vezuje za jedan drugi muzički žanr, sa kojim se još uvek nismo okušali na ovom takmičenju. Neko će reći da je to šund i da mu nije mesto na Evroviziji, ali, uzimajući u obzir činjenicu da je 2006. pobedila jedna hard rok pesma, zašto ne pokušati. Na kraju krajeva i te zemlje koje su bile uspešne na Evroviziji sada shvataju da mora da se pokaže nešto drugačije, pa je tako Danska na svom izboru odabrala Rasmusena i pesmu Higher Ground koja odudara od tog euro pop zvuka koji je bio dominantan prethodnih godina.

Izbor pravog predstavnika nije laka stvar, jer svi smatraju da su pravi za taj zadatak. To je nešto što ne može da se radi kratko i podrazumeva proces gde mora da se detaljno isplanira ko ima potencijal za učešće na Evroviziji, bez obzira iz koje izdavačke kuće dolazi i koji muzički pravac je u pitanju. Važno je da taj izvođač ima harizmu i dobru (prevedeno evrovizijsku) pesmu koja ne mora da bude antologijska već zabavna, pevljiva i takmičarska. Uz to mora da se vodi računa i o scenskom nastupu, jer je to šou program gde mora da se popuni scena, ako ne scenskim efektima onda barem dobrom koreografijom i kostimom. Valjda za to imamo dovoljno finansijskih sredstava.

Zaključak priče je da je ovo, bez obzira na sve, ipak pravi potez. Sa svim svojim manama, Beovizija je ipak kultni festival i treba da se održava svake godine. Bez namere da bilo kog takmičara favorizujemo, u ovom tekstu je govoreno samo o detaljima samog takmičenja, a sve numere preslušajte ovde, pa u utorak sami presudite ko zaslužuje da putuje u Lisabon.

Izvor naslovne fotografije: escserbia.com