Kada se neko bavi opasnim profesijama, jedna od najvažnijih stvari jeste polisa životnog osiguranja. Astronauti Apolla shvatili su da bi im tako nešto bilo preskupo. Umesto da plaćaju previsoke naknade za osiguranje, astronauti su osmislili drugi način kako bi osigurali svoje žene i decu u, ne baš tako nemogućim, slučajevima katastrofe.
Autograme Armstronga, Aldrina i Collinsa visoko su cenili svemirski entuzijasti, pa je u mesecima koji su prethodili lansiranju Apolla 11, posada provodila veliki deo svog slobodnog vremena potpisujući poštanske koverte s utisnutim slikama Apolla. Posada je sa sobom u kapsulu ponela 214 ovakvih koverti. Ostatak su poverili prijatelju sa Zemlje, koji je posetio teksašku poštu na dan lansiranja (16. jula 1969.) i ponovno na dan sletanja Apolla 11 (20. jula 1969.) kako bi zalepio poštansku marku od šest centi i dao im poštanski žig sa istorijskim datumom.
Koverte su podeljene među porodicom astronauta, sa uputstvom da ih prodaju ako se posada ne vrati na Zemlju. Ovakve koverte ubrzo su postale popularne kao “osiguranje”, a strategija je ponovo korišćena za sledeće misije Apolla.
Većina koverti na kraju je poklonjena porodici, prijateljima i saradnicima. Povremeno se mogu naći na aukcijama svemirskih suvenira po ceni od 20.000 do 50.000 dolara.