Ashes to ashes, dust to moralni huligani. Izvini, Bey, morala sam da te pokradem. To su takođe ljudi kojima svesno daš nož u ruke sa sečivom okrenutim ka sebi i znaš već šta posle sledi. A šta onda? Kao i sve kukavice, ostave te da iskrvariš do smrti jer to kukavice najbolje rade. Beže. Onda te, povrh svega, spopadnu i lešnari, energetski vampiri, jer to ide tako jedno za drugim, da se uvere da si mrtav i da te sahrane. Umreš onda kada shvatiš da sve što si radio za njih nije cenjeno. Umreš onda kada shvatiš da si neko koga su zaboravili. Umrla sam.

Nakon svega vaskrsneš. Za sve je potrebno vreme. Kao što biljka čeka pravo vreme da proklija, tako čekaš i ti. Regenerišeš se. Učiš da dišeš punim plućima i sam. Ne trebaju ti aparati. Ne treba ti ničija pomoć.

Nakon svega moraš taj bes koji osećaš da izbaciš iz sebe i kao i svi, dobićeš želju za osvetom. Ali nemoj da si huligan kao i oni. Ovi što su te gađali kamenom, oni su najtužniji, ti njima daj hleb. To su nesrećni, nezadovoljni ljudi koji misle da će uništavanjem tuđeg života doneti radost u svoj. To su ljudi koji većinu dana provode bilo gde, samo da se ne susretnu sa svojim mislima i istinom. To su ljudi kojima se desilo isto što i tebi, samo kanališu tu energiju na pogrešan način. Oni seju tu prašinu gde god se okrenu, ali im vetar nanosi istu u facu.

Energetski vampiri, isto, kruže oko svih nas. Kada lociraju osobu punu života, ljubavi, empatije, oni je opkole i tu su dok ne isisaju i poslednju kap svega što je pozitivno jer misle da će njima biti bolje. To su slabići koji se uplaše kada vide da si oluja, da si uragan od osobe i koje ne mogu to da podnesu i beže. To rade zato što znaju da si im pretnja. Znaju da si veći čovek od svih njih zajedno. Zar nije tužno koliko ljudi danas imaju hrabrosti da te iskoriste dok im je nešto potrebno, a nemaju hrabrosti da priznaju da se plaše i tebe, i sebe, i svih, i da su mali?

Ljudi se uvek pokaju. Osim ako nisu čudovišta bez trunke emocije. Kad-tad provedu noć razmišljajući gde su i zašto pogrešili. Tako će i oni. Tako ćemo i svi mi. Ne očekuj da će svi popiti šamar realnosti. Ali, očekuj da će neki pokušati da ti se vrate u život. Izvinjenje putuje brzo koliko i istina. Uvek kasne, ali dođu. Prihvati to, zahvali se na lekciji i nastavi dalje. Ti si ih tad pobedio.

I was served lemons, but I made lemonade.

Autor: Milena Mačić