Na današnji dan, pre dve godine, napustio nas je Boba Stefanović, jedan od najvećih vokalnih izvođača sa naših prostora.
Još u najranijem detinjstvu pokazao je veliki talenat za slikanje i muziku, a kako je u komšiluku, Molerova 33, bilo 1958. godine otvoreno amatersko pozorište „Dadov“, Boba tu pronalazi svoj svet. Sam je učio da svira veliki broj muzičkih instrumenata i bio kantautor najlepših pesama njegove karijere.
Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek Filmska i TV organizacija i apsolvirao na Likovnoj akademiji. Za sobom je ostavio tri ćerke. Najstarija, Jelena je nasledila očev talenat, diplomirala je FTV produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti i već je radila na velikom broju poznatih projekata.
Bogatu muzičku karijeru Boba Stefanović započeo je davne 1962. godine u vokalno-instrumentalnom sastavu Zlatni dečaci kaо pevač. Prvi put profesionalno nastupa u tada veoma popularnom klubu „Euridika“, sa samo 15 godina i od tada se nižu samo hitovi.
„Čudna devojka“, njegova prva zlatna ploča, se i danas čuje u radio-programima, a ponovo je oduševila nove generacije u filmu Lajanje na zvezde. Bila je to prva faza Stefanovićeve karijere.
Kasnije je bilo još pet, onih važnijih ploča: Aleksandar Korać i vreme festivalskih šlagera („Obriši suze, draga“); Boba i Džezbal (tako se u to vreme zvala igračka grupa Lokice Stefanović, Boba u muško-ženskoj grupi „One i oni“ u kojoj su osim njega nastupali Minja Subota, Lidija Kodrič i Daliborka Stojišić (domaća, doduše nešto manja i tanja verzija, kasnije popularnih ABBA); Stefan Boba kao zvezda nemačkog „Bellaphon Records“-a i najzad – Boba i Bobete.
Jedno vreme, oko petnaest godina, je držao školu pevanja pop i rok muzike, a poslednjih godina života najviše vremena provodio je slikajući. Povremeno je prihvatao i pozive za nastupe. Umro je u Beogradu 9. februara 2015. godine.