Da li vam se dešavalo da se sećate nečega iz prošlosti, što se zapravo nije ni desilo i ne postoji način da se desilo baš onako kako ga se sećate? Da misterija bude još veća, postoje ljudi koji potvrđuju vašu verziju sećanja, pa se zapitate – ko je lud u celoj priči?

Deluje konfuzno, ali to se prilično često događa ljudima, pa za takvo pseudonaučno verovanje postoji i naziv – Mandela efekat.

Ukratko i prosto moglo bi se definisati kao  – “kolektivno pogrešno sećanje”.

Ovaj fenomen, nazvan po revolucionarnom vođi Nelsonu Mandeli, definisala je, kako je samu sebe nazvala – “konsultant paranormalnog”, Fiona Brom.

Kako Bromova opisuje, MAndelin efekat je ono što se dešava kada neko ima jasno personalno sećanje na nešto što se zapravo nikada nije ni dogodilo u ovoj stvarnosti.

Nazvan je po Mandeli upravo zato što su sećanja na njegovu smrt prvi put pokrenula interesovanje za ovaj efekat. U “pravoj” realnosti Mandela je bio prvi tamnoputi predsednik Južne Afrike, a umro je od starosti u 95 godini života. Međutim, u javnosti se pojavio pozamašan broj ljudi koj tvrde da je Mendela umro u zatvoru 80-ih godina, te tvrde da su to čitali u novinama i gledali na TV ekranima.

Bromova smatra da je to verovanje da postoje razlike između sećanja i stvarnosti, te da je došlo do promena u prošlosti. Smatra da su te promene prouzrokovane putovanjem između paralelnih svetova.

Ovaj “nesporazum čovečanstva”, prvi put pokreće pitanja – Šta je stvarnost? Da li je istina sve što vidimo?

U crtranom filmu “Snežana i 7 patuljaka” Grdana navodno nikada nije rekla “Ogledalce, ogledalce…” već “Magično ogledalce…”!??? // Izvor fotografije: YouTube screenshot

Postoji priča iz 1989. godine o momku koji je izašao pred tenkove kao znak protesta u Kini.

Pozmašan broj ljudi je tvrdio da se sećaju jasno da je taj momak zgažen tenkovima, da je to bilo propagirano u medijima, te da je postojao snimak i krv na zemlji preko kojeg prelaze tenkovi, čak i da su međusobno razgovarali o tome.

Ono što je jezivo jeste da taj momak, po istoriji, NIKAD nije zgažen tenkovima.

Tu je još million primera, mahom sitnih detalja.

Recimo, čuvena rečenica iz filma Star Wars” je “LUKE, I AM YOUR FATHER”… koja izgleda nikada nije izgovorena, već glasi – “NO,I AM YOUR FATHER”… ili crtani LOONEY TOONES, koji se nikada nije pisao tako, već LOONEY TUNES.. i tako dalje, primera je bezbroj. 

Navodno su se javili i ljudi koji tvrde da su čak i podaci u Bibliji izmenjeni, uključujući i “Oče naš” u kojem u engleskoj verziji, više ne postoji kako na nebu, tako na zemlji..” već “kako u nebu, tako i u zemlji…”, potom geografske mape kojih se ljudi sećaju drugačije, nestajanje ili pojavljivanje ostrva. Čini se da se jedan deo populacije seća sasvim drugačije značajnih dela religijske i popularne kulture.

Istraživanju ovog fenomena pristupilo se ozbiljnije tek poslednjih nekoliko godina, iako se o njemu polemisalo mnogo ranije. Međutim, složićete se, poverovati da su nam sećanja u stvari lažna, te da je moguće kretati se kroz vreme i menjati događaje zvuči krajnje “neprihvatljivo”.

U vezi sa tim, izlagana je nekolicina “logičnih” objašnjenja – zašto dolazi do promene u sećanjima?

U knjizi “Anatomija ljudske destruktivnosti”, Erik From nudi krajnje jednostavno objašnjenje za Mendelin efekat. On objašnjava kako funkcioniše mehanizam podsećanja:

Čovek ima negde uskladišteno pamćenje, onakvo kakvo je izvorno bilo.

Da bi se setio, mora ga izvaditi iz sećanja, odnosno ‘skinuti sa police’.

Tada se to sećanje zagađuje i meša sa trenutnim osećanjima i mislima.

Kada više nije potrebno – vraća se na policu.

Ali je izmenjeno! I svaki put kada se setimo nečega, mi menjamo sadržinu tog sećanja. Nakon ponavljanja ovog ciklusa sećanje se jako razlikuje od prvobitnog, što mozak ne primećuje, več ga smatra autentičnim.”

Svakako, bilo je i primedbi i sugestija poput onih da pojedine osobe misle da se svet vrti oko njih ili da, ako se oni ne sećaju kako misle da treba, ceo svet greši.

Potoji teorija da se svetski moćnici igraju sa vremenskim tokom, efekat leptira, faktički ako se nešto promeni u prošlosti, to će izazvati lančanu reakciju događaja. Čak i neki dokazi putovanja kroz vreme.  

Takođe, ima onih koji smatraju se da “Mandela efekat”, globalni fenomen u kom ljudi imaju potpuno različita sećanja na prošlost, tvrdeći da je ona nekako promenjena, igra veštačke inteligencije u nastajanju. Uzimajući u obzir da su kvantni kompjuteri tu, može se potvrditi da se veštačka inteligencija rađa, raste i uči.

A možda je sve to u stvari loše zapamćeno sećanje na globalnom nivou.  

Još primera Mandela efekta možete pogledati u videu koji sledi: