Male tajne velikih pesnika

Za umetnike se odvajkada govori da su specifični, čudni, zanesenjaci, u svom nekom svetu. Pesnički svet je mističan, često nedostupan običnim ljudima. Međutim, uspeli smo da proniknemo u tek poneke tajne svetski poznatih pesnika. Premda se te tajne ne tiču previše samog njihovog stvaralaštva, priznaćete da su više nego interesantne.

Čarls Bukovski je voleo mačke

Možda niste znali, ali Bukovski je bio cat person. Imao je mačku po imenu Minks. U pesmi „Moje mačke” on piše when I am feeling/low/all I have to do is/watch my cats/and my/courage/returns (Kada se osećam loše, samo posmatram svoje mačke i hrabrost mi se povrati).

Poslednje reči Elizabet Brauning bile su romantične

Većina ljubavnih pesama viktorijanske pesnikinje poput „How Do I love Tee?” bile su inspirisane njenim suprugom Robertom Brauningom. Čak je i u smrti ostala romantična – u svojoj 55. godini se borila sa nepoznatom bolešću od koje je i umrla (ceo život je bila lošeg zdravlja). Brauning ju je držao u naručju i upitao kako se oseća. Njene poslednje reči bile su jednostavne: „Predivno.”

Pablo Neruda je voleo da piše svoje pesme zelenim mastilom

Čileanski dobitink Pulicera je svoje pesme pisao zelenim mastilom, koje je bilo njegov zaštitni znak. Smatra se da je pesnik, koji je sjedinio nadrealizam i političku angažovanost, video zelenu boju kao boju nade.

E.E. Kamings je u jednoj posveti “pozdravio” sve izdavače koji su ga odbili

Čak i nakon izdatog romana, zbirke poezije i pozorišnih komada, Kamingsovu zbirku pesama pod radnim nazivom „70 Pesama” odbilo je 14 izdavača. Uz pozajmicu od majke, Kamings je uspeo da izda knjigu 1935, ali sa dve značajne revizije.  Prvo, promenio je naziv zbirke u „Ne, hvala”, aludirajući na sva pisma koje je dobio od izdavača. Drugo, kao posvetu sastavio je pesmu u formi urne za sahrane u kojoj je ispisao imena svih tih izdavača koji su ga odbili.

Sapfo je bila Adel svoga vremena

Grčka pesnikinja Sapfo je bila izuzetno talentovana, ali je i neki izvori opisuju kao melê, što znači pesme. Istoričari i dalje ne znaju kako su se njena dela izvodila, ali ovaj opis znači da je bilo reči koje su se pevale uz muziku, što znači da je Sapfo bila pre kantautor neko pesnik. Postoje spekulacije da su njeni fanovi prepisivali njene pesme na papirus i tako nenamerno sačuvali njen rad hiljadama godina.

Šel Silverstejn je bio nagrađivani tekstopisac

Šel Silverstejn je stekao slavu pisanjem dečije poezije, a proslavio se zbirkama pod nazivom „Svetlo na tavanu” i „Gde se završavaju trotoari”, ali je bio nominovan za Zlatni globus i Oskara za pesmu “I’m checkin out” koju je izvela Meril Strip. Dvadeset godina kasnije, osvojio je Gremi za najbolju kantri pesmu kontroverznog naziva „Dečak po imenu Sju”, za čije je izvođenje Džoni Keš takođe dobio Gremi.

Kada nije mogao da ima psa, Lord Bajron je uzeo sebi medveda za ljubimca

Kada je engleski plemić bio na Kembridžu, politika univerziteta je bila protiv kućnih ljubimaca. Bajron, koji je toliko voleo svog njufaundlendera da mu je na grob ugravirao pesmu koju je napisao za njega, iskoristio je rupu u zakonu koji je studentima branio pse, te je kupio sebi medveda i šetao ga na povodniku za pse po dvorištu univerziteta.

Vilijam Karlos Vilijams je smatrao da ga je posao lekara učinio boljim pesnikom

Kao pedijatar i lekar opšte prakse u „stvarnom životu”, Vilijam Karlos Vilijams je pronalazio inspiraciju u svojim pacijentima. U autobiografiji iz 1967. on je pokušao da objasni da su  ta dva zanimanja dva dela jedne celine – kada jedno umara čoveka, drugo ga odmori.

Elizabet Bišop je odbila da bude predstavnica ženske poezije

Višestruka dobitnica književnih nagrada Elizabet Bišop je negodovala kada se njen rod (i pol) pominjao kao uslov za njen talenat. Kada su je pitali sedamdesetih godina da li jedna njena pesma može biti uključena u antologiju pesama „Ženski pesnici Engleske”, Bišopova je odgovorila da muškarci i žene pišu ne pišu na različite načine, dodavši Zašto ne “Muški pesnici Engleske?” Vidite li koliko je suludo? Književnost je književnost ko god da je stvara.

Naslovna fotografija: thejapantimes.co.jp