Ljudski mozak je prilično promenljiv. Može se oblikovati poput plastelina, svakako uz mnogo više vremena i truda. Zahvaljujući ubrzanom razvoju određenih sfera neurologije, danas se može reći da je mozak moguće reprogramirati, a programeri smo – mi.

neuroscienceart.com

Neuroplastičnost: dobre i loše strane

Na mnogo načina, neuroplastičnost – kovanica koja opisuje moždane promene koje nam se dogode tokom života – izuzetna je pojava. Zahvaljujući njoj:

– možemo povećati koeficijent inteligencije (IQ);

– možemo se naučiti novim veštinama koje utiču na kvalitet života;

– možemo se oporaviti od nekih vrsta oštećenja mozga;

– možemo povećati emocionalnu inteligenciju;

– moćemo se „odučiti” od štetnih ponašanja, navika, uverenja.

S druge strane, možemo redizajnirati mozak da bude negativan!

Uverenja menjaju mozak

„Kakve su ti misli, takav ti je život” – ova poznata rečenica je nije parola; veza između misli i načina na koji mozak funkcioniše je i naučno dokazana. Naša iskustva, ponašanja, misli i navike su nerazdvojivi od moždane aktivnosti i načina na koji se neuroni povezuju. Loše navike negativno utiču na mozak. Dobre navike pozitivno utiču na mozak.

Sa mozgom ljudi koji pate od depresije tehnički je sve u redu. Problem je  način na koji se neuroni povezuju i umrežavaju, stvarajući sklonost ka depresiji. On je u direktnoj vezi sa načinom na koji se ljudi nose sa stresom, planiranjem, donošenjem odluka i sopstvenim navikama. I kada obrazac koji vodi ka depresiji krene da se stvara, u mozgu se dogodi mnogo mikropromena koje kasnije potpomažu depresiju.

Žaljenje i uticaji na mozak

Od mnogih štetnih ponašanja, žaljenje je u velikoj meri krivac zbog koga se ove promene dešavaju.

Svi mi poznajemo barem jednu osobu koja s non-stop žali, koja nikada nije zadovoljna i kojoj nikad ništa ne odgovara. Negativni ljudi su oni koji se uvek žale, bez izuzetka. I što je još gore, oni loše misli ne mogu zadržati za sebe, već ih moraju izreći, navodeći slušaoca da bude deo njihove predstave. Iako se svi mi ponekad žalimo, negativni ljudi su oni kojima je žaljenje sastavni deo svake komunikacije. Postoje tri grupe negativnih ljudi:

  1. Oni koji se žale zbog privlačenja pažnje: ljudi koji žaljenjem privlače pažnju, koji smatraju da je njima gore nego svima ostalima. Ironično, racionalni ljudi imaju sposobnost da potpuno igrnorišu ovaj tip žaljenja, ne trošeći na njih svoju mentalnu energiju.
  2. Oni koji se hronično žale: ljudi koji žive u konstantnom stanju negodovanja i žaljenja. Ukoliko se ne žale naglas, sigurno razmišljaju o svojim problemima. Hronično nezadovoljstvo, nažalost, direktno uzrokuje depresiju.
  3. Ljudi niske emocionalne inteligencije: ljudi sa niskim emocionalnim razumevanjem uglavnom nisu zainteresovani za tuđu perspektivu, misli i osećanja. Za njih je sagovornik tu samo da bi upijao njihove žalbe.

Treba li kriviti mozak?

Odogovor je: treba. Ljudi uglavnom ne žele da budu negativni. Ko bi uopšte želeo? Štetna ponašanja poput konstantnog žaljenja mogu nepovoljno uticati na strukturu mozga. Razlog tome je što negativni stimulansi izazivaju mnogo više moždane aktivnosti od pozitivnih i opažaju se lakše i brže. Kako je čovek sklon ponavljanju i stvaranju obrazaca, mozak se lako navikne na negativno percipiranje sveta.

Stalna radost i sreća takođe nisu prirodno stanje čoveka. Ali dokazano je da postoje načini uz pomoć kojih se mozak usmerava na „ružičaste naočare”. Meditacija, prisutnost u sadašnjem trenutku i zahvalnost mogu nam znatno olakšati put do njih.

Naslovna forografija: twitter.com

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here