Sigurno ste se nekad, kada zatvorite korice knjige u kojoj ste uživali, zapitali kako je tekao piščev stvaralački proces i koliko je vremena bilo potrebno da pisac svoju ideju uobliči u umetničko delo koje držite u rukama. Nekim knjigama bile su potrebne decenije da dođu do prvih čitalaca, dok su neke pisane u dahu, za svega par meseci ili čak nedelja! Još u Platonovom i Aristotelovom dobu, postojale su suprotne predstave kako izgleda sam stvaralački proces. Platon je smatrao da je pisac vođen božanskim nadahnućem, dok je po Aristotelu sve zavisilo od piščeve veštine.

Koja god da je strategija autora tokom pisanja, nesumnjivo je da ćemo se, dok čekamo sledeću knjigu omiljenog pisca, zapitati koliko mu još vremena treba. U međuvremenu, pogledajte koliko dugo su pisani neki od dragulja svetske književnosti.

Izvor: electricliterature.com

Paklena pomorandža, Entoni Bardžis

3 nedelje: Bardžiš je knjigu, na osnovu koje je čuveni Stenli Kjubrik snimio istoimeni film, pisao manje od mesec dana, osmislivši pritom i poseban jezik, mešavinu ruskog i engleskog, kojim su govorili junaci.

Trilogija Gospodar prstenova, Dž. R. R. Tolkin

16 godina: priča koja je usledila za romanom Hobit, smeštena je u neverovatno kompleksno osmišljen svet, o kome je Tolkin pisao i u drugim delima.

Hari Poter i kamen mudrosti, Dž. K. Rouling

6 godina: prvi od sedam romana o dečaku uz koga smo odrastali pisan je u kafićima, a autorka je rekla da joj je sama ideja prvi put sinula dok se vozila vozom. Šest godina kasnije, voz nas je po prvi put odveo u Hogvorts.

Veliki Getsbi F. Skot Ficdžerald

2 i po godine: roman smešten u „doba džeza“ i dekadencije nije naišao na pozitivne kritike nakon objavljivanja, i ubrzo je pao u zaborav. Međutim, kasnija reizdanja pronalaze put do šire publike, a Getsbi čak postaje i deo obavezne lektire u američkim školama.

Velika očekivanja Čarls Dikens

8 meseci: Dikens je romane pisao neobično brzo, kada se uzme u obzir njihvo obim. Velika očekivanja nisu Dikenskov najpopularniji roman, ali ga kritika smatra njegovim najzrelijim.

Mali princ, Antoan de Sent Egziperi

6 meseci: prevedena na preko 180 jezika, ovo je jedna od najprodavanijih knjiga na svetu. Iako je stilizovan kao knjiga za decu, Mali princ je zapravo alegorija koja kritikuje svet odraslih, jer oni zaboravljaju da samo se srcem dobro vidi.

Dok ležah na samrti, Vilijam Fokner

2 meseca: ovo delo američkog pisca manje je poznato od čuvenog romana Buka i bes, ali nije ništa manje neobično. Roman Dok ležah na samrti napisan je za samo dva meseca, a pisac tvrdi da po završetku nije promenio ni jednu jedinu reč.

1984, Džordž Orvel

1 godina: distopijski roman koji nam je istakao kako nas Veliki brat uvek posmatra, napisan je za godinu dana i objavljen 1949. Kako je svet u kome živimo danas ništa manje orvelovski, ovo je svakao roman koji treba pročitati (opet).

Frankenštajn, Meri Šeli

1 godina: najpopularnije naučnofantastično delo pisano je godinu dana. Mnoge kasnije adaptacije značajno su menjale osnovne aspekte ovog gotskog romana, a Frankenštajnovo čudovište ostalo je upamćeno kao jedan od najupečatljivijih likova.

Lovac u žitu, Dž. Selindžer

10 godina: iako je prvobitno pisan za odrasle, roman je ogromnu popularnost stekao i među mlađim čitaocima. Opisana su previranja u svesti junaka koji prelazi iz sveta dece u svet odraslih, a protagonista, antiheroj Holden Kolfild postao je ikona tinejdžerskog bunta.

Naslovna fotografija: huffingtonpost.com