Ovo je sasvim poseban tekst posvećen jednom veoma bitnom događaju u dosadašnjoj istoriji svemira. Do danas su o njemu postojale samo kratke i strogo formalne zabeleške u arhivi porodilišta i matičnoj knjizi rođenih, ali nakon 26 godina krajnje je vreme da dobije pristojno pisano svedočanstvo kakvo po svom značaju zaslužuje.
Da bih vam što bolje i tačnije ispričao priču o tom 28. novembru 1994., kada je rođenjem jedne Kristine Beograd postao bogatiji i lepši, a svemir dobio novi sjaj u svom beskraju, poslužio sam se prazničnim izdanjima dnevnih listova “Politika”, “Politika ekspres” i “Večernje novosti” koja su izašla tog dana. Kažem “prazničnim izdanjima” ne samo zato što je taj 28. novembar 1994. Kristininim rođenjem zaista postao pravi praznik na kosmičkom nivou, već i zato što se sutradan proslavljao Dan Republike (što je u odnosu na Kristinin dolazak na svet bio marginalan događaj) pa su sve dnevne novine izašle kao trobroji. U njima sam pronašao podatke koji su mi pomogli da sklopim sliku kako je tog dana tekao život u Beogradu, sve do 15:55h, kada se desilo čudo! Pa, da počnemo!
Tog 28. novembra 1994. jutro je bilo hladno i maglovito. Bio je ponedeljak i većina građana Beograda poranila je za nekim svojim poslovima. Ko je usput kupio novine na trafici za 30 para, saznao je da živi u gradu sa najjeftinijom potrošačkom korpom u celoj tadašnjoj Jugoslaviji. Saznao je takođe i da se u Norveškoj održava referendum o ulasku u Evropsku uniju, da se opsežni radovi na Kalemegdanu privode kraju i da je loš znak sanjati nepoznatu ženu. Posebno ako je u snu došlo i do poljupca, jer to znači potencijalni finansijski gubitak! U oglasima se mogao naći benzin, špijun-bube za telefon i sredovečna intelektualka koja želi upoznati odgovarajućeg gospodina. Ko nije obrisao cipele dodatkom o kulturi, mogao je pročitati tekst o trinaestogodišnjoj Natali Portman, koju je Lik Beson odabrao na kastingu među 2 000 devojčica za ulogu Matilde u filmu “Léon”, i njen kratak intervju u kome kaže da ne voli školu, rado igra balet a pare i Holivud joj ne znače ništa.
Maglovito jutro polako je preraslo u relativno sunčan dan, vetar je bio slab, temperatura između pet i devet stepeni. Dosta velikodušno od novembra na izmaku, moglo bi se reći. Dosta velikodušno je i “Pekabeta” putem svih medija najavljivala svoju nagradnu igru, poručujući Beograđanima: “Budite srećni koliko ste teški!” Ne znam da li su pod utiskom njihovog slogana mršavi Beograđani zavideli svojim krupnijim komšijama, ali izvesno je koje su teme bile predmet većine razgovora tog poslepodneva. Ljubitelji fudbala prepričavali su utiske sa nezaboravnog derbija odigranog prethodne subote, u kom je Crvena zvezda pobedila Partizan sa 3:2! Mlade gradske dame razmatrale su predloge sa Nedelje mode u Milanu- da li ispratiti trend kratkih suknji koje ističu karakter “devojke bez predrasuda” ili se vratiti na odeću iz 50-ih i 60-ih godina i tako pokazati želju za uvažavanjem lepih manira “devojke iz dobre kuće”. One malo starije, koje su stigle da postanu supruge i majke, žalile su se na decu zavisnu od tetrisa i drugih video- igrica, i to što ponekad hoće da traže novac za pomaganje u kućnim poslovima. Ali, o čemu god da su razgovarali tog dana, svi su bili dobro raspoloženi jer su ih čekali neradni dani državnog praznika, za koji se mislilo da će te godine biti obeležen po poslednji put.
I dok je na Radio Beograd 202 išla reklama za mebl-štof u 150 desena, a Ceca Veličković pevala u “Muzičkoj vrtešci” na Prvom programu, baš u času kada se kazaljke zemaljskih satova zatekoše na 15:55h, međugalaktička filharmonija zasvira odu radosti, a svemir reče: “Dobro došla, moj dragi nemiru! Ti koja ćeš uvek biti svetlost u životima drugih, budi srećna i voljena, pođi svojim putem hrabro i proputuj ga u igri! Neka tvoje reči budu moja poezija!” I sazvežđa joj se pokloniše, a ona im uzvrati osmehom! I tad otpoče najlepši koncert ikada održan u vremenu i prostoru!
Neka ostane zapisano od danas pa do kraja svega ovo skromno svedočanstvo o 28. novembru 1994., danu kada je svet dobio ljudsko biće dostojno divljenja, a svemir nemirnu a čistu dušu široku kao on sam.
Srećan rođendan, Kris!
Autor: Milan Jokić
