Nisi baš morala da budeš ovoliko okrutna.
Zlo koje si izazvala se ne zaboravlja tako lako.
Eh, godino, neka ti je na dušu.
Ovo je za sve one koji su se vredno i predano borili, a ipak pokleli pred sam kraj.
Nisu imali snage da ti zadaju poslednji udarac
Zadala si im ti.
Veći i snažniji.
Idi bestraga!
Nek’ te đavo nosi tamo odakle te je i poslao nama.
U tu mračnu pećinu iz koje nisi ni morala da izlaziš.
No, ipak, jesi. Bestidnice.
Pusti nas na miru već jednom!
Daj da prodišemo punim plućima, do ponovo osetimo čist vazduh.
Ali, ni njega nema.
Sve je prljavo, zagađeno.
Gde je nestalo sunce našeg neba?
Sunce koje je obasjavalo svaku putanju u našim životima.
Zaspalo je, opčinjeno mrakom koji si donela.
Pusti nas na miru već jednom!
Daj nam šansu da skinemo maske.
Hoću da normalno vidim ljude.
Izraze njihovih lica, a ne da pogađam sta se krije iza parčeta platna.
Želim normalno i zdravo.
Da budemo ponovo MI, veći.
Da se ne rugaš TI našim uspesima i sreći
Beži! Ne trebaš nam ovde.
Dovela si do toga da uzaludno strepimo nad našom sudbinom.
Sa kim da podelim sve ono što imam da uradim i kažem?
Čovek čoveku je postao neprijatelj.
Ne mogu da zagrlim najbliže.
Osećam da kad svo ovo ludilo prođe da ću ih sve zagrliti čvrsto.
Da ih ne puštam. NIKAD!
Preumoran sam od laži i principa rekla – kazala
Odvratna si, jer si za sve ovo znala.
Idi bestraga!
Daleko ti lepa kuća!
Znam, doći će dan kad ćes poražena gledati kako slavimo.
Slobodi se divimo.
Ponosno cemo klicati:
“Sve ovo prošlo je. E, vala, dosta je!
