Nušićevi komadi, iako inspirativni i svevremeni nameću odgovornost onima koji ih dramski dočaravaju na pozorišnoj sceni. Izazovna dramska tumačenja pokreću kritike a glumac koji svojim scenskim izražavanjem dobija sve više simpatija jeste Dušan Kaličanin. Posle dve godine zahtevnih priprema i pet meseci proba, u pozorištu na Terazijama počeo je da se izvodi mjuzikl „Mister Dolar“.

Kakve ste kritike očekivali, a kakve dobili posle februarskog izvođenja?

Naučio sam da ne očekujem mnogo, već se trudim da uvek dam više, pomerim sebe napred i ne izneverim magiju pozorišta koja me još uvek drži. Trudio sam se da ova uloga ne bude degutantana već decentna, opet sam očekivao krajnosti u utisku. Iznenađen sam što sam dobio samo pozitivne komentare, priznajem.

Kako komentarišete sve veću popularnost mjuzikla, prema mnogima najzahtevije scenske forme?

Mjuzikl po svojoj složenosti zadovoljava razne apetite i u tome je možda njegova tajna.  Pažnju publike možete usmeriti na igru, možete slušati orkestar, prepustiti se glumi i priči ili jednostavno uživati u svemu. Žanrovski je fleksibilan što je slično modernom čoveku koji voli aktuelne i brze teme.

Izjavili ste da koketirate sa estradom i da su se trendovi promenili pa u skladu sa tim čovek mora držati moderan tempo i prilagođavati se. Kako na to reaguju kolege iz pozorišta?

Sedeti sa strane i komentarisati nije dovoljno. Bilo je pozitivnih komentara od starijih, ostavrenih kolega i opet negativnih od mlađih i onih što mirišu na sujetu. Slušao sam sebe i sačuvao se, a mnogi misle da su me spoznali. Pozorišni kritičari se ne bave tom formom i oni argumentovano sude o onome što vide na sceni, što je pohvalno i retko. Sve više se komentariše i sudi na osnovu ličnog, bez potkovanih argumenata i uloge dele na osnovu pokazanog u kafani ili na ulici a ne na sceni.

Dušan Kaličanin - Trudim se da ne izneverim magiju pozorista

Da li postoji neki glumac, reditelj, koreograf sa kojim posebno želelite da sarađujete?

Voleo bih da sarađujem sa svima koji bi želeli da rade sa mnom i sa kojima bih imao proces iz kojeg bih izlazio bolji, iskusniji sa naučenim novim stvarima, zreliji.

Kritičari su često surovi. Koliko truda, strpljenja, talenta i napora morate da uložite kao profesionalni glumac?

Kritičari i treba da budu surovi! Kritika najbolje ukaže na ono što treba da korigujemo. Ne mislim da treba raditi, stvarati i promišljati za kritiku, kao što ne mislim da treba igrati za publiku. Igram iz istine i mislim da je to ključ, publika i kritika ako to osete, neće biti surovi i pokrenućete ih da promisle a onda je posao dobro urađen.

Koji moto Vas definiše?

Ne može se sve definisati u životu, već treba živeti i izbegavati globalne i naučene stavove.  Treba voleti. Da! Ljubav pomera planine!