Nušićevi komadi, iako inspirativni i svevremeni nameću odgovornost onima koji ih dramski dočaravaju na pozorišnoj sceni. Izazovna dramska tumačenja pokreću kritike a glumac koji svojim scenskim izražavanjem dobija sve više simpatija jeste Dušan Kaličanin. Posle dve godine zahtevnih priprema i pet meseci proba, u pozorištu na Terazijama počeo je da se izvodi mjuzikl „Mister Dolar“.
Kakve ste kritike očekivali, a kakve dobili posle februarskog izvođenja?
Naučio sam da ne očekujem mnogo, već se trudim da uvek dam više, pomerim sebe napred i ne izneverim magiju pozorišta koja me još uvek drži. Trudio sam se da ova uloga ne bude degutantana već decentna, opet sam očekivao krajnosti u utisku. Iznenađen sam što sam dobio samo pozitivne komentare, priznajem.
Kako komentarišete sve veću popularnost mjuzikla, prema mnogima najzahtevije scenske forme?
Mjuzikl po svojoj složenosti zadovoljava razne apetite i u tome je možda njegova tajna. Pažnju publike možete usmeriti na igru, možete slušati orkestar, prepustiti se glumi i priči ili jednostavno uživati u svemu. Žanrovski je fleksibilan što je slično modernom čoveku koji voli aktuelne i brze teme.
Izjavili ste da koketirate sa estradom i da su se trendovi promenili pa u skladu sa tim čovek mora držati moderan tempo i prilagođavati se. Kako na to reaguju kolege iz pozorišta?
Sedeti sa strane i komentarisati nije dovoljno. Bilo je pozitivnih komentara od starijih, ostavrenih kolega i opet negativnih od mlađih i onih što mirišu na sujetu. Slušao sam sebe i sačuvao se, a mnogi misle da su me spoznali. Pozorišni kritičari se ne bave tom formom i oni argumentovano sude o onome što vide na sceni, što je pohvalno i retko. Sve više se komentariše i sudi na osnovu ličnog, bez potkovanih argumenata i uloge dele na osnovu pokazanog u kafani ili na ulici a ne na sceni.
Da li postoji neki glumac, reditelj, koreograf sa kojim posebno želelite da sarađujete?
Voleo bih da sarađujem sa svima koji bi želeli da rade sa mnom i sa kojima bih imao proces iz kojeg bih izlazio bolji, iskusniji sa naučenim novim stvarima, zreliji.
Kritičari su često surovi. Koliko truda, strpljenja, talenta i napora morate da uložite kao profesionalni glumac?
Kritičari i treba da budu surovi! Kritika najbolje ukaže na ono što treba da korigujemo. Ne mislim da treba raditi, stvarati i promišljati za kritiku, kao što ne mislim da treba igrati za publiku. Igram iz istine i mislim da je to ključ, publika i kritika ako to osete, neće biti surovi i pokrenućete ih da promisle a onda je posao dobro urađen.
Koji moto Vas definiše?
Ne može se sve definisati u životu, već treba živeti i izbegavati globalne i naučene stavove. Treba voleti. Da! Ljubav pomera planine!
