Davne 1945. godine, Salvador Dali i Volt Dizni udružili su se zarad projekta koji je, da bi ugledao svetlost dana, morao da sačeka više od pola veka. Reč je o kratkometražnom crtanom filmu Destino (Sudbina) koji prikazuje priču o vremenu, ljubavi i sudbini. Za samo šest minuta, a voleli bismo svakako da je više, ispričana je priča o smrtnoj devojci Daliji i bogu vremena Kronosu i (ne)mogućnostima ostvarenja njihove ljubavi, bez ijednog dijaloga, uz muzičku pratnju vokala Dore Luz, čiji nas glas vraća kroz vreme.

GIFSoup

Neobična kolaboracija dvojice umetnika prekinuta je 1946. usled loše finansijske situacije koja je pogodila Diznijev studio nakon Drugog svetskog rata. Krajem prošlog veka projekat je oživljen, a njegovo dovršavanje povereno je francuskom odeljku poznatog studija. Rezultat je film pred vama, rađen uglavnom tehnikom tradicionalne animacije, sa pojedinim segmenitma koji su kompjuterski animirani (koliko su prigodni procenićete sami). Samo 17 sekundi filma (scena u kojoj se pojavljuju neobične kornjače sa licima) predstavljaju produkt neposredne saradnje dvojice velikana, dok je ostatak delo moderne produkcije zasnovane na Dalijevim skicama i radovima.

Film obiluje tipičnim dalijevskim nadealnim pejzažima, dok je glavna junakinja klasična diznijevska krupnooka lepotica. Magija filma rađa se upravo iz različitosti dve vizije, stopljene u jednu. U duhu Dalijevih slika, svaki kadar je vizuelno kompleksan. Ono što je posebno zanimljivo jeste način na koji su dva umetnka, udružena da zajedno prenesu jednu viziju, definisala zaplet filma. Po Dalijevim rečima, Destino je “magični prikaz problema života u lavirintu vremena”, dok ga Dizni opisuje kao “jednostavnu priču o mladoj devojci u potrazi za pravom ljubavlju”.  Dok uranjate u ovaj raj za oči, videćete ko je od njih bio u pravu. Uživajte.