Uvek je vreme za brigu o sebi. Briga o sebi podrazumeva osnovnu brigu za fizičko i mentalno zdravlje – sebe i svojih bližnjih. Jedno bez drugog ne ide, jedni bez drugih ne idemo.

Oktobar je, međutim, proglašen u nekoliko nezvaničnih navrata kao Self care month. Razlozi su sledeći.

Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke.

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se 10. oktobra.

Pored zvaničnih razloga Ujedinjenih nacija, postoje i oni simbolični: oktobar može predstavljati i studentski septembar, nove početke, jesen (ona ipak dolazi u oktobru, zar ne?). Zato hajde da se ovog meseca posvetimo sebi, ali stvarno. Odradimo sve ono što smo uredno gurali pod tepih čitavog leta, pa čak i godine: vreme je da se brinemo o sebi na pravi način.

Ošišajte se.

Možda zvuči trivijalno, ali ako se počne od malih stvari lakše se napreduje ka značajnijim. Ne želimo ispucale krajeve već samo zdravlje-zen-brokoli trenutke.

Otarasite se onoga što ne nosite.

Često u onim sezonskim generalkama izostavimo garderobu koju više ne nosimo, ali koju iz godine u godinu iz nekog razloga ostavljamo da džedži u ormaru. Možda ponovo budem građena kao osmogodišnjakinja. Možda mi zatreba Krle vodoinstalater majica. Možda se u modu vrati satenska pufnasta suknja ispod koje mi viri dupe. Možda…

…a možda i ne. Popakujte stvari, pravac u humanitarne svrhe, mnogima su potrebnije nego vama nama naše možda.

Sistematski pregledi (fizički)

Zubari, ginekolozi, opšta praksa, krvne slike… Just do it.

Zdrava hrana, fizička aktivnost i dobar san se podrazumevaju.

Sistematski pregledi (psihički)

Mentalno zdravlje i briga o istom su donekle stigmatizovani. Što i nije iznenađujuće s obzirom da je generacija koja nas je odgojila uglavnom na priču o mentalnom zdravlju odgovarala varijacijom na temu: Ma on je lud. Ma ona je prsla. Znao sam ja nešto nije u redu s njim. Fali njoj malo k**** da je smiri.

Danas je situacija malo bolja, barem što se osvešćenosti tiče. Zanimljivo je to što je naša generacija inicijalnu sliku o nezi psihe dobila mahom iz američke filmske industrije, pa svi pomalo mislimo da je to samo skup psihoterapeut sa sesijom 300$/h u fensi ordinaciji s kožnom garniturom, cvikerima i velikim fikusom.

Ne znamo mi baš da brinemo o unutrašnjosti glave. U trenucima izgubljenosti, razgovoru ne pribegavamo dovoljno. Nekad naletimo na neki citat pa ga okačimo na mreže jer osetimo da nas je tih par piksela razumelo bolje neko iko, ma pročitalo nam iz duše. Nekad potiskujemo.

U duhu ove liste, ovog meseca čeprkajte malo po sebi, po svom ponašanju, po svojim mislima, željama, motivima. Razgovarajte sa nekim o sebi, razgovarajte sa sobom o sebi, a zatim ga saslušajte drugog. Nekada je ljudima dovoljno da ih saslušate, bez ikakvih ponuđenih rešenja na njihov problem ili objašnjavanja zašto se tako osećaju.

(Dvoje prijatelja iz Njujorka imali su sjajnu ideju: otvorili su telefonsku liniju za sve ljude koji žele da ih neko sasluša. Objavili su svoju ideju na društvenim mrežama, pozivajući sve one koji žele da anonimno razgovaraju o svojim problemima da im se obrate. Ljudi zovu. Neki čak svakodnevno. Većini je dovoljno samo da ih neko sasluša.)

Zapišite šta je najlepše što vam se dogodilo danas.

Nismo ni svesni kako lepi trenuci prolete pored nas. Podsetite ih se na kraju dana.

P.S.

Ne pridajte značaj društvenim mrežama.

Ostanite kod kuće ako ste bolesni.

Volite sebe baš onako sebično.