Nakon Tajlanda, Malezije, Kambodže i Vijetnama (tekst možete da pročitate OVDE), naši sagovornici, Gorana i Andrej (intervju sa njima možete da pročitate OVDE), su nastavili svoje putešestvije po Aziji. U redovima koji slede saznaćete kakve uspomene nose iz Kine – Hong Konga i Makaoa, kao i sa Filipina.
Hong Kong
S obzirom na to da Hong Kong ima više stanovnika nego Srbija, kakav je osećaj naći se u tako velikom gradu?
– Bez obzira na to koliko ima stanovnika ovaj grad odiše glamurom, energijom i svim onim što zamišljamo da ima jedna svetska metropola. Setićemo se da smo dosta puta pomenuli da je sigurno lepši i moćniji od Njujorka.
Ne možete da zamislite kakav je osećaj hodati ovim gradom, kao čovek iz jedne male zemlje a još manjeg grada, gde je samo jedan distrikt skoro veličine Beograda. Tu dolaze i kreću se ljudi koji su obučeni u desetine hiljada evra. Ah, bože, da ne pominjemo kakva se kola voze… Ali sve nam je bilo jasno kada smo videli redove od stotinak ljudi ispred luksuznih radnji kao Gucci ili Armani, te prodavnice se nalaze u “tržnom centru” koji se prostire na više od 2km.
Međutim, nije Hong Kong samo to. On je jedan prelepi grad sa vrlo organizovanim životom, čistim ulicama, rajskim plažama do kojih je jako jednostavno doći, jer se tamo metroi kreću iznad grada, ispod vode i gde god je potrebno.
Kako izgledaju ulice tokom radnih dana, a kako vikendom?
– Vrlo interesantno pitanje, jer smo baš tu promenu primetili. Počećemo od vikenda gde smo doživeli šok kada smo se probudili i krenuli da šetamo. Trotoari su bili toliko puni da se jedva hodalo jer, kako smo posle zaključili, velika količina ljudi iz susednih gradova Kine dolazi u Hong Kong u šoping. Nećete verovati da je ovaj grad mnogo jeftiniji u odnosu na kineske, a i evropske metropole. Svakako, i radnim danima i vikendom grad živi 24h!
Koje lokacije su turistima najatraktivnije?
– Neke od stvari koje se ne smeju propusti su: predivne plaže, recimo Repulse Bay do kog je lako, a i jeftino stići. Central (distrikt) je priča za sebe jer je mesto gde su najmodernije zgrade, prelepe privatne galerije, muzeji i, verovali ili ne, skoro pa je nemoguće popiti kafu za manje od 4-5 evra. Šoping je nezaobilazna stvar za bilo kog turistu, treba posetiti Harbour City – preogromni šoping centar u kojem se bukvalno možete izgubiti, a pred kraj dana je odatle logično sići do keja na fantastični zalazak sunca gde se snimaju videi, panorame grada preko puta (Central distrikt). Da ne pominjemo Viktorijino brdo, statuu Brus Li-ja. Verujte, sve je puno i sve je atraktivno. Gde god da se uputite nećete se razočarati.
Kina
Kakve uspomene nosite iz Kine?
Iz Kine nosimo dosta diskutabilna iskustva. To kažemo jer mislimo na to da kompletno niko ne priča Engleski, nemaju empatije za ”belog” čoveka. Moramo napomenuti da nam je otežavalo situaciju to što mnogi zapadnjački sajtovi ne rade, kao recimo Google (tako ni Google Translate, Maps), Facebook, Instagram – što je za nas kao za turiste osnova upoznavanja grada. Da se razumemo, Kina je nešto što se praktično ne može “obići”, a mi smo samo bili u tri velika grada – Shenzhen, Guangzhou i Zuhai koji se graniči sa Makaom. Tako da smo dane provodili obilazeći muzeje, uživajući u arhitekturi, njihovoj kuhinji.
Noćni život u Kini, verovali ili ne – postoji, iako kada uveče izađete napolje mislite da nikog
neće biti nigde, ali klubovi su puni. Mi smo se neverovatno dobro zezali sa njima iako se niti jednu reč nismo razumeli, toliko smo plesali sa gomilom razigranih Kineza koji su sve vreme pili “viski” (neko žestoko piće koji oni tako nazivaju) sa nekim sokom koji se pije u šotovima na eks.
Dobili smo utisak da se radnim danima ponajviše RADI, jer su kafići uglavnom prazni kao i železničke i autobuske stanice. Zato vikendom sve gori, jer oni odlaze do obližnjih gradova (Hong Kong, Makao itd) pa tada redovi mogu biti nesnosni, kao i to da recimo ne možete kupiti kartu Shenzhen-Guangzhou u narednih 4-5 sati (10-15 vozova za to vreme), i to smo iskusili, ne ponovilo se haha
Možda nije deo pitanja, ali bismo podelili sa vama jednu vrlo interesantno iskustvo… Toliko je bilo hladno, iako nam je prognoza govorila da će biti prolećno vreme oko 20 stepeni, najviša dnevna je nekada bila samo 9 stepeni… Što ne mora da bude problem ukoliko se NISTE spakovali za tropske predele i dolazite iz Hong Konga, gde je bilo sunčano i između 25 i 30 stepeni. No, kao što svi znamo, vrlo je lepo kada sa hladnog uđeš u topao smeštaj, kafić, mall, međutim, ni u jednom od ovih mesta nije bilo toplo, a na naše pitanje zašto se ne greje su odgovarali sa “Pa u Kini nije hladno” hahaha
Makao
Zamolia bih za kraći čas geografije i istorije ove oblasti.
– Makao je najstarija evropska kolonija u Kini – još od 16. veka. Bio je kolonija Portugala, a kako smo mi bili u Portugalu pre ovog putovanja, jedva smo čekali da obićemo ovaj miks istoka i zapada. Od 1999. se vraća pod Kinesku vlast, ali ostaje kao posebna administrativna oblast.
Kao najgušće naseljena država na svetu broji 21.000 stanovnika po kvadratnom kilometru. Glavni prihod novca je od igara na sreću, a pošto u Kini one nisu dozvoljene onda velike količine ljudi dolaze u ovaj grad samo zbog toga. Tako ga godišnje obilaze milioni turista, što zbog toga, što zbog kolonijalne prošlosti koja odiše portugalskom arhitekturom.
Najpoznatija turistička atrakcija iz tog doba su ruševine Sao Paolo katedrale i trg Senado koji nas podseća na mali grad Kaskais pored Lisabona. Interesantno je bilo videti dušu Portugala sa natpisima na kineskom i isprepletanu staru evropsku arhitekturu okićenu kineskim ukrasima za doček njihove Nove godine.
Sa površinom od samo 30km2 dosta je lako sve obići, ima izlazak na more (okean) sa svih strana i čak nekoliko plaža do kojih mi nažalost nismo stigli.
Filipini
Šta čini posebnim filipinske plaže?
Pa verovatno to što su na Filipinima hahaha. Sudbina se nije šalila kada im je podarila najlepše predele na zemlji, ali takođe i težak život. Verovatno su najposebnije jer se ne trude isuviše oko njih, ne prave luksuzne hotele, prilaze, jahte nego su prosto prepustili prirodi da pokaže koliko je jedinstvena. Dok hodate po tom vrelom, sitnom pesku niste sigurni da li gazite po oblacima koliko je mekano, a kao što bi Goga rekla “boja mora je kao oči haskija”. Za razliku od nekih ostrva odnosno država u okolini, na Filipinima je voda neverovatno mirna da nekada imate osećaj da gledate u beskrajno veliko ulje na platnu. Tada nemate reč da kažete, ne znate da li uopšte dišete.
Kakva je arhitektura?
– Mi nismo obilazili nikakve urbane sredine, niti velike gradove – uglavnom smo bili u malim, ruralnim mestima u kojima se živi jako skromno i mirno, tako da ne možemo baš izdvojiti neke interesantne detalje u vezi same arhitekture. Ono što se može izdvojiti je iz doba kolonizacije kada su Španci prvi put došli na Filipine i u današnjem gradu Cebu napravili utvrđenje San Pedro. Tu se takođe nalazi i bazilika Minore del Santo Nino de Cebu i Metropolitan Cathedral. Takođe se može videti i par primera kineske arhitekture, odnosno, kuće bogatih kineskih trgovaca.
Čime se bavi stanovništvo?
U tim mestima u kojima smo bili možemo zaključiti da se najviše bave turizmom, ribolovom, uzgajanjem voća i povrća koje prodaju ispred svojih kuća i na pijacama. Kako dosta ljudi priča engleski, imali smo sreću da pričamo sa dosta lokalaca gde smo jednoglasno zaključili da i nisu baš neki radoholičari, što su nam i sami priznali kroz smeh.
Preporučite nam neki specijalitet.
– Jao, jao! Obožavaćete Filipinsku hranu, njihov specijalitet i što je nadaleko poznato je Lechon, odnosno praseće pečenje od malih filipinskih prasića, to je slatkoća, kao i uživanje uz njihovo domaće pivo koje se pije kao voda. Ne bismo izostavili i prelepi patlidžan sa mlevenim mesom i supu sa spanaćem, koje možete naći u bilo kojoj lokalnoj kantini. Naš favorit od dezerta je neka vrsta pite sa bananom koja je hrskava, jede se topla a unutar nje je cela banana. Bože, dok o ovome pišemo postajemo gladni.
Kako izgleda zalazak Sunca na Filipinima?
– Verovatno će fotografije moći da kažu mnogo više nego mi. Tih pola sata, verujte, kao da vreme stoji, svi lokalci i turisti su na plaži. To mešanje boja, zvukova ptica, ne mogu se opisati rečima. Videli smo puno zalazaka i nijedan nije bio isti, a konkretno jednog se baš sad prisećamo, na ostrvu Bantayan, pogledali smo se i videli da su nam suze krenule od sreće i divljenja prema toj lepoti.
Naslovna fotografija: Zalazak u mestu Moalboal na ostrvu Cebu, Filipini