Muzika. Na listi prvih stvari koje bude onaj neki svojstveni vajb. Ili više njih, sve zavisno od numere, teksta ili biti osobe do koje dopire.
Ove nedelje izdvajamo pesmu “Od druga do druga”, koju izvodi Miladin Šobić. Autentičnost muzike koju je stvarao donela mu je popularnost osamdesetih godina. Pogođen gubitkom svoje sestre, Šobić prestaje da se bavi muzikom. Iako se pričalo o njegovom povratku, nikada se nije vratio muzici, ali njegovi stihovi i akordi ostali su u amanet novim generacijama. Ostali su da bude neki poseban vajb koji retko ko, ko ga je bar jednom slušao, nije osetio.
Od druga do druga,
od drage do drage,
od grada do grada
provodim vijek.
Rasut u komade,
vezan samo pjesmom,
sebi i životu
tražim smisao i lijek…
Od druga do druga,
od drage do drage,
od grada do grada
provodim vijek.
Sa mukom pod rukom,
tražimo nadu u padu,
a gađa me aplauz,
gađa me smijeh…
Ponekad mislim na ono vrijeme,
svi računi kad se svode
i kad sunce mirno zaspi,
kad presahnu moje vode…
Tad ću morat’ i ja stati,
možda i ja u kafani,
uzalud cu pjesmom zvati
da se vrate ovi dani…