Ustaneš i sklopiš se

Nekoliko nedosanjanih momenata

u vrtlogu sećanja,

gde duhovi su moćni,

gde drhtiš, strahuješ i slomiš se.

Ustaneš i sklopiš se.

Voliš. Snažnije i smirenije,

dok umireš

od sreće, moći, ljubavi.

Da li sanjaš?

Pogled u oči, jer znam,

možda za sedam, deset,

kad budemo imali pedeset…

Zvezde te noći,

mirisni ples i tajna postojanja,

zadivljujuć nivo bliskosti

jer beskrajan je krug vremena,

ali siguran.

Potraje i postane sve dobro u lošoj verziji mene.

Autor: Nina Maksimović


Prethodni tekst“Lampu ipak držim ja i uperiću je na sopstveni put”
Sledeći tekstIVANA LUKIĆ – U svemu što stvaram JYMENIK postoji