Poznata švedska umetnica, Tova Mozard, snimila je film “Panduri su glumci” sa ciljem da istraži policajce koje poznajemo iz filmova. Film se sastoji od prizora muškaraca u policijskim uniformama koji rade svoj posao boreći se sa izvedbom i okolinom. Ovaj dokumentarac zanimljive tematike publika će imati priliku da pogleda u okviru selekcije Fireworks dvanaestog izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs koji se održava od 8. do 15. maja u više bioskopskih dvorana. Film će biti prikazan u subotu, 11. maja, u 21.30, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj, i u ponedeljak, 13. maja, u 18.30, u Art bioskopu Kolarac. Tim povodom, razgovarali smo sa rediteljkom o motivima da snimi ovaj film i saznanjima do kojih je došla, a koji se tiču policijske profesije.

Šta vas je inspirisalo da snimite ovaj film?

Inspirisao me je život u Los Anđelesu, gde sam s vremena na vreme dolazila u kontakt sa LAPD (Policijskom upravom LA) kako na ulici i filmu, tako i kroz popularnu kulturu. Takođe, način na koji se ljudi odnose prema policajcima, političarima i sveukupno nasilje svojstveno kriminalu i bandama u LA-u. Postoje strah i odbojnost prema policajcima generalno, a isto tako je i biti pandur kompleksna stvar, takođe…

Koliko se šablon policajca iz holivudskih filmova razlikuje u odnosu na onog iz realnog života?

U vrlo dobrim filmovima ne postoji neka velika razlika, ali u većini slučajeva su… Panduri su generalno previše žilavi, previše agresivni i imaju mnoge kul pokrete i mnogo moći. To je zanimanje koje možete mnogo iskoristiti, čak i prekoračiti u tome, i u tom smislu, mislim da je mnogo zloupotrebljena profesija koja je možda i doprinela stvaranju nužnog nasilja.

Da li ste kroz film uspeli da steknete bliži uvid u prirodu posla ovih ljudi, i učinite ovo zanimanje “čovečnijim”?

Možda jesam, ali se još uvek bavim klišeima.. ali možda sam uspela da razbijem stereotipizirane slike o pandurima time što sam ih učinila više smešnijim i apsurdnijim.

Šta biste voleli da postignete ovim filmom?

Da podstaknem na razmišljanje kako je igranje uloga važan faktor pogotovo u profesiji policajca i interakcije sa zakonom. Koliko je zapravo teško biti “čovek” sve vreme i reagovati na ispravan način. Možda i da ukažem na to da možemo promeniti pogled koji smo imali u vezi sa profesijama za koje se vežu određeni stereotipi.

U kojoj tački se susreću šablon policijske profesije sa “biti čovek” obrascem?

U načinu na koji donosimo brze odluke dok razgovaramo sa drugima i “čitamo” ih. Jedina razlika je što jedan od njih ima uniformu i svrhu da pomaže i štiti. Mislim da biti pandur skoro da isto znači kao i biti savršen čovek, samo što imaš pištolj u ruci. Dakle, to je jedna veoma teška i zahtevna profesija koja zaslužuje da bude dobro plaćena, i da se zaista kritički razmatra i ispita.

Kako je publika reagovala na vaš film?

Pozitivno i zainteresovano sa različitim pitanjima, a ne u određenom pravcu zapravo.

Koju su vaši budući planovi?

Imam film o trikovima sa mađioničem iz Los Anđelesa. Fokusiraću se na mađioničarski trik njega i njegove žene u kom oni seku ženu na tri dela, a možda ću i ja biti žrtva.