Šta bi se desilo kada bismo delić Sunca približili Zemlji?
Kraći odgovor: Ne bi se dobro završilo.
Duži odgovor: Koliko loše bi se završilo, zavisi od toga iz koje Sunčeve sfere bismo „pozajmili“ deo.
Ako ste se ikad pitali koje je agregatno stanje Sunca, nije ni čvrsto, ni tečno, a nije ni gas – već plazma, odnosno međusobno interagujući užareni gas. Ta plazma se zgušnjava što se više približavamo Sunčevom jezgru.
Evo kako bi se ponašali delići plazme iz svakog od 4 Sunčeva pojasa:
Iz hromosfere
Hromosfera je Sunčeva atmosfera, čija je temperatura prava sitnica, negde između 6.000 i 20.000 stepeni Celzijusa. Gustina plazme u hromosferi je million puta manja od gustine vazduha, što znači da je to kao da smo na Zemlju doneli svemirski vakuum. U trenutku kad naš uzorak stigne, vazduh bi odmah krenuo da puni vakuum, koristeći energiju jednaku eksploziji 12kg dinamita. Tako nastaje udarni talas visokog pritiska, koji bi prouzrokovao pucanje ne samo stakla, već i bubnih opni i unutrašnjih organa, a ako stojite preblizu, moglo bi i da vas ubije.
Iz fotosfere
Sloj ispod hromosfere, fotosfera, proizvodi svetlost koju vidimo. Sastoji se od mreže vrelih tačkica (uslovno rečeno “tačkica”, svaka je velika otprilike kao Sjedinjene Američke Države) koje se zovu granule. Odatle uzimamo naš drugi uzorak, gustinu kao naša atmosfera. Kada bismo je spustili na Zemlju, naša atmosfera bi sadržala dva puta više energije – ovog puta kao 25kg dinamita, uz vrelinu gratis. Za manje od sekunde, plazma bi krenula da sija svetlošću million puta jačom od svetlosti Sunca koja se vidi sa Zemlje. Nakon toga, sve bi se zapalilo. Vatra bi se brzo ugasila, ali mi svakako ne bismo bili tu da to vidimo.
Iz radijativne zone
Ovde je temperature plazme 2.000.000 stepeni, a čestice su izuzetno zgusnute.
Čim bi spustili jednu od tih čestica na Zemlju, ona bi, oslobođena pritiska, eksplodirala jačinom termonuklearnog oružja, uništavajući ceo grad.
To je ono što se u nauci zove jako loša ideja.
Iz jezgra
Jezgro površinski zauzima 1% Sunca, ali zato sadrži trećinu njegove mase. Temperatura jezgra dostiže do 12.000.000 stepeni Celzijusa. Delić jezgra bi na Zemlji oslobodio energiju jednaku 4.000 megatona dinamita (primera radi, najveće nuklearno oružje ikada detonirano je imalo oko 40 megatona).
To bi kreiralo eksploziju epskih razmera. Sve u krugu od 300km bi bilo spaljeno, a udarni talas bi obišao Zemlju nekoliko puta. Simpatični eksperiment bi se završio apokaliptičnim scenarijem, i vrlo verovatno izumiranjem ljudske rase. Moguće je i da bi jedna od posledica bilo stvaranje novog ledenog doba. Naučno rečeno: još gora ideja.
Ako ništa drugo, bar bismo rešili problem globalnog zagrevanja.
Naslovna fotografija: hdwallsource.com