Da bi bilo koja ideja iz naših blistavih umova zaživela, potrebno je malo truda. Lažem, potrebno je mnogo. A sad je zima. Znam, nekako svi više volimo da sedimo, prevrćemo se po krevetu ili buljimo u prazno. Razumem da je lepše biti ušuškan u omiljeno ćebe, gledati serije i čekati to prokleto leto za ostvarivanje cilja. A kad dođe leto? Već i sami znate, nema to veze sa godišnjim dobima.
Srećom, dok sam uživala u sopstvenoj lenjosti – načitala sam se toliko tekstova čije ću ideje nesebično izložiti.
Odakle uopšte potiče toliki nedostatak motivacije? Jesmo li oduvek ignorisali neoprane sudove, redovno bavljenje fizičkom aktivnošću, (ne)odlazak na odmore jer nas mrzi da iste isplaniramo? Jesmo li zaista čekali poslednji čas da platimo račune ili popravimo telefon dok je još moguće popraviti ga?
Istraživanja o sreći pokazuju da se naša država nalazi na 86. mestu od 157. testiranih[1]. Sasvim je logično da je u tako nesrećnom okruženju biti vredan i pozitivan gotovo nemoguće.
Osim toga, ako nam dragi roditelji od malena ne pomažu u razvijanju radnih navika, mnogo je teže stvoriti ih kasnije. Kada prvi put iskoristimo izgovore, poput “geni su krivi, ne ja” – svaki put postaje sve lakše pronaći opravdanja umesto uzeti konce u svoje ruke. Tu je i osnovna ljudska potreba za sigurnošću. Zašto bismo menjali zamarajući i loše plaćeni posao zarad tamo neke mogućnosti da pronađemo nešto bolje?
Da ne dužim dalje:
– Preispitajte svoje želje i ciljeve. Kada jednom zaključimo šta je to što nas koči, rešenje problema je na dohvat ruke. Iznenadićete se kad shvatite da je problem mnogo manji nego što nam se činilo.
– Radite stvari postepeno. Možda ste ranije pokušavali da napišete listu stvari koje želite da ostvarite. Sama dužina vas je preplašila, pa niste znali šta uopšte prvo treba da uradite. Zadajte sebi lakše zadatke. Nakon što ih izvršite, imaćete više volje za one teže koji će uslediti.
– Trenirajte. Bilo da počnete sa petominutnim jutarnjim istezanjem, ili tri puta nedeljno posetite teretanu, kada prevaziđete fizičku lenjost, sa psihičkom će biti mnogo lakše.
– Promenite tok misli. Kada sam prvi put pročitala da prosečna osoba ima oko 50 000 misli dnevno, a zatim pomislila da je barem 5% tih misli negativno – dnevno nam kroz glavu prođe 2500 negativnih misli! Kada pokušate da svoj unutrašnji dijalog učinite pozitivnijim i zanimljivijim, život će biti mnogo jednostavniji.
[1] Izvor istraživanja http://worldhappiness.report/
