Svedoci smo, a i učesnici tihe epidemije pomamljenog krckanja bombona. Kroz godine što dolaze, pored onih, koje uvek “na prste jedne ruke nabrajamo”, koji nikada nisu probali travu, radićemo ponovo to, samo sa onima koji nikada nisu cepnuli X. Ukratko, pošast ekstazija javila se osamdesetih, eksplodirala devedesetih, zatihnula nultih, a zatim se povampirila sada, tokom ovih tekućih desetih. Ali, bez obzira što se odjedared iznova rađa iracionalna ljubav prema tim veselim i naizgled detinjastim tableticama, njini mračni efekti su daleko odurniji, jeziviji i zlokobniji.

Darko (23) je pre dve godine imao takav ekseraški krah, da, kako on kaže, bilo mu je potrebno 6 meseci da se psihički oporavi od toga.

“Bili smo u kući nekog lika koji živi sam, nije ni bitno kog. U suštini, dolazi taksista, dovodi nekog baću sa tri ribe, a ona iz cupike vadi, fazon, čitavu jednu kesicu sa 50-60 komada. Inače, ta jedna je ’95 ili ’96, a možda i ’97, nemam pojma. Ali, buraz, kada sam video to – ja u neverici. I krećemo mi, jedan, pa drugi, pa treći, peti, šesti, osmi… Sada, jebi ga, ne mogu ni da se setim konkretno kojim redom je sve išlo, ali znam da smo polako ulazili i u drugi dan. I, opet, peti, šesti, sedmi, osmi. Jebote, kada sada pomislim, znaš koje je to zlo u pitanju bilo”, rekao je Darko.

Foto: sobernation.com

Da tupljenje ne bude u prazno, Guardianov članak potvrđuje o tome da su se MDMA, odnosno ekstaziji vratili na svetsku pozornicu. Takođe, domaće istraživanje nevladine organizacije (RE)Generacija je pokazalo da 29% mladih u Srbiji đuska sa “gospođom”. A u poslednje tri godine, pogotovo prošle, kada je bila nestašica vutre, mogao si da nađeš, bukvalno rečeno, na svakom ćošku, kombinaciju za kserove koliko god ti duša ište.

“Pucali smo, svi na svoje načine. Ortak nije pojma imao šta priča, samo je nešto mrmljao i cvokotao. Riba, koja je donela, sve vreme halucinira, barem mi je tako rekla posle, a u pozadini piče TDI hitovi, ne veruješ. Ne znaš da li je hladno ili vruće, a napolju zima, klima na 35 stepeni postavljena. Užas, neverica, bilo je to baš teško gaženje iz nehata, a moram reći da ne možeš baš da budeš odgovoran ni za svoje postupke posle desetog, kada me već pitaš, ali nema veze, dobro je, preživeo sam!”, izjavio je Darko, i dodao, kada sam ga pitao da li ima neke posledice, da nije osećao nikakvu depresiju, suicidalne misli, ali je imao teške napade paranoje, noću se konstatno cimao na svaki pokret, šušanj ili zvuk. Takođe je dodao da u potpunom mraku, kada ne vidi prst pred nosom, ima katastrofalna prelamanja senki, gde mu razne užasi sevaju pred očima.

Pošast ekstazija među mladima
Foto: amazonaws.com

Pre nekih tri godine, prvi put sam video drugačiji dizajn eksera. Bio je u obliku grante. I taj trenutak nekako simbolično povezujem sa vrtoglavim praskom ove gudreštine među mladima. A onda – bum! Dok sam rek’o ekser, svi su već uveliko postali majstori zakucavanja istih. Samo što postoji jedna veća opasnost, a to je, ljudski rečeno, neznanje šta u stvari trpaš u sebe. Ne misli se samo na dobropoznatu “štrokavost” uličnih zezalica, već i na potencijalnu jačinu. Koliko god konzumenti voleli da se otkinu, neki organizmi to jednostavno ne mogu da podnesu. U Velikoj Britaniji postoji organizacija The Loop koja se bavi testiranjem jačine ekstazija koji stižu na tržište, jer su razumni ljudi shvatili da se bombone otržu svakoj mogućoj kontroli.

Đ.J. (26) mi je rekao da jedno veče na Exitu, prošle godine, polomio polovinu donje šestice, koliko je stezao čeljust.

“Nakon dva, tri dana, posle tog, u stvari, jutra na Petrovaradinskoj tvrđavi, skapirao sam koliko sam bio otkinut. Kada jedan krene da slabi, odmah mi se javlja želja da uzmem drugi. Do tada mi je rekord bio pet komada, što se i nije tako strašno, ali, jebi ga, onda sam ga baš preterao. Drugar i ja smo samo trčkarali jedan ka drugom, kako bi ko ižickao neki, i kidali na pola svaki. Odvratan je osećaj. Glava ti bridi, kosa ti je nakostrešena, sav se nešto ježiš, vilicu ni ne osećaš, jer čak nisi ni svestan sebe u nekim trenucima. Zaboraviš da postojiš.”, rekao je Đ.J., pa dodao: “Ali nije ni to toliki problem, koliko nisam baš do tada kapirao onu priču za “dan posle”. Vratio sam se u Beograd, već sutra nastavio sa poslom, a glava mi skroz prazna. Nije ono lepo prazna, kada znaš da si smiren, nego ne mogu da povežem dve misli, a usput se nerviram. Kao da ti je ceo život prazan. Samo osećam kako želim da nestanem. Ne znam zašto. Čekao sam da mi šef kaže nešto, da dam otkaz, da oteram sve u kurac. Dođe mi devojka, meni ne može da se digne. Noću ležim u krevetu, najcrnje moguće misli kroz glavu prolaze. Veruj mi, suze su mi same išle iz čista mira. Da li sam ja imao nervni slom ili sam psihički tada otišao u đavola, nemam blage veze. Samo znam da sam od tada samo još dva puta uzeo, zažalio, i to je to. Bilo – ne ponovilo se!”

“Bio sam na LoveFestu, slupao sam, mislim, oko dvaneast komada. Ubio sam se kao majka, života mi, ali osećaj je neverovatan. Em sam odvaljen, em cirke, em pojma nemam šta mi se dešava, em jedva čekam da se završi. Tri puta sam povraćao i to su najodvratnije bljuvke u mom životu, kao mlevena govna da izbacuješ. Kada sam se vratio gajbi, imao sam tripove da upadam u san i onda se samo trznem, tako po celu noć. Imao sam i one jezive paralize sna, toliko često da nisam hteo ni da zaspim. Non-stop mi nešto igra u perifernom vidu, kao neke tačkice, bubice, otkud znam, i to mi je, kapiram, ožiljak od tog silnog rokanja. Valjda neću da poludim, ha-ha!”, odgovorio mi je na poruku Goran (23).

Pitao sam psihijatra dr Nebojšu Baračkova da li je uslov da se posledice jave nakon uzimanje veće količine ekstazija za jedno veče.

“Ne mogu da se ne pojave, i pogoto što, kao i kod alkoholičara, dolaze kasnije, nakon kontinuiranog uzimanja. Javljaju se hronične posledice gubitka apetita i spavanja, a najčešće dolazi do poremećaja raspoloženja, jer ekstazi utiče na lučenje seratonina u mozgu”, istakao je.

Takođe je dodao da “se posledice javljaju već posle prve uzete tablete”.

Foto: slate.fr

“Kod nas se na tržištu svašta prodaje kao ekstazi. Najčešće su to antipsihotici i ostali jaki, psihijatrijski lekovi. Bilo je slučajeva da se na tvrđavi za vreme EXIT festivala prodaju baš oni umesto pravog ekstazija”, smatra on.

Na pitanje kako ljudi prežive uzimanje velikih količina za kratko vreme, on je izjavio: “Upravo zbog toga jer su im podmetani ti razni lekovi. Ranije kada je, koliko se sećam negde u Vojvodini, postojala domaća proizvodnja ekstazija, tada je on bio čistiji, da ljudima posle prvog već nije bilo dobro.”

“Svakako da je količina od deset komada uzetih za veče već stvar tolerancije. Neće toliko uzeti onaj ko jednostavno nema iskustva sa time, već su to ljudi koji očigledno imaju popriličan staž sa stimulativnim drogama, stoga njihovi apetiti su sve veći i veći, a kontrola nad njima sve manja i manja. Opet napominjem da je sva sreća što su ti ljudi prošli bez momentalnih i fatalnih posledica, sreća po njih, jer nisu naišli na pravi ekstazi”, zaključio je dr Nebojša Baračkov.

Izvor naslovne fotografije: macleans.ca