Pronađena jedinstvena grupa polarnih medveda koji preživljaju sa manje morskog leda, sakriveni u svom utočištu od klimatskih promena, navodi se u radu objavljenom u časopisu Nauka, a prenosi The Verge.
Istraživači kažu da su medvedi uočeni na jugoistoku Grenlanda pronašli jedinstvenu vrstu utočišta od efekata klimatskih promena, te je njihova grupa postala genetski različita od drugih polarnih medveda. Naučnici sada ulažu napore da novootkrivena vrsta bude prepoznata kao jedinstvena “podpopulacija”, što bi im pomoglo da budu zaštićeni od potencijalnih pretnji, kao što su lov ili gubitak staništa.
Samo tokom protekle decenije istraženo je skoro tri hiljade kilometara istočne obale Grenlanda, a sve zarad boljeg raumevanja zdravlja i kretanja polarnih medveda. Istraživači su, s obzirom na veliki raspon istraživanja, mislili da su se susreli sa samo jednom grupom polarnih medveda koja živi duž cele obale. Međutim, medvedi su uspeli da ih iznenade.
Nakon što su pojedinim životinjama stavljene ogrlice za satelitsko praćenje, ustanovljeno je da se medvedi koji žive na jugoistoku Grenlanda drže odvojeno i da se klone mesta gde bi mogli da nalete na severoistočne medvede. Pregledom genetskih uzoraka, istraživači su utvrdili da su jugoistočni medvedi zapravo genetski najizolovanija vrsta na planeti, što znači da se ova vrsta skoro uopšte nije ukrštala sa medvedima van svoje grupe.
“Bilo je to potpuno neočekivano orkriće”, izjavila Kristin Lejdre, vodeća autorka studije i vanredni profesor na Univerzitetu u Vašingtonu, pa dodala da su pukom slučajnošću ustanovili da se zapravo bave sa dve podpopulacije medveda, a ne samo jednom, prenosi The Verge.
Nikada kraja medveđim iznenađenjima. Novootkrivena jugoistočna grupa je svila svoj dom na mestu koje se može smatrati negostoljubivim. Naime, na fjordovima po kojima ovi medvedi lutaju morski led je prisutan samo stotinu dana u godini. S obzirom da polarni medvedi love sa ove vrste leda, pomenuti uslovi ostavljaju im samo trećinu godine za pronalaženje hrane.
Iako polarni medvedi mogu da gladuju i do 180 dana u godini, odsustvo morskog leda koje bi potrajalo duže od zabeleženog u ovom regionu moglo bi da ima fatalne posledice. Međutim, sreća za ove medvede se krije u plutajućem slatkovodnom ledu koji se nalazi oko glečera. Sa svog dodatnog resursa, medvedi mogu da vrebaju foke kroz njihove otvore za disanje ili da ih namirišu odozgo, pa da probiju led i dođu do njih, kao što to inače izvode na morskom ledu.
Većina medveđih vrsta ređe lovi sa slatkovodnog leda, pa se ova grupa razlikuje i po tome koliko je zavisna od od ovog resusa, jer bez njega njeno stanovništvo ne bi preživelo.
Morski led koji lagano nestaje iz doma ovih medveda ogledalo je onoga što će se zadesiti Arktik u budućnosti. Očekuje se da će do kraja veka veći deo Arktika biti više od sto dana godišnje bez leda, bez kog nema lova na foke, što ne ostavlja dovoljno hrane za medvede. Cela ova situacija čini polarnog medvada ideanim zaštitnim licem za priče o predstojećim klimatkim promenama.
Naučnici pišu da bi ovaj novootkriveni čopor mogao da bude primer opstanka u ovakvom okruženju i da bi njihov način lova sa slatkovodnog leda u budućnosti mogao da poluži kao ograničeno “klimatsko utočište” drugim vrstama medveda. Lejdre ipak upozorava kako novopronađeni medvedi ne treba da se preprodaju kao priča o uspehu ili kao model za druge grupe koje se suočavaju sa neizvesnom budućnošću. Malo je regiona sa obilnim slatkovodnim ledom, poznatim kao glacijalni melanž, tako da je teško da će veliki broj ugroženih medveda moći da se osloni na njega. Iako je donekle bio pošteđen od porasta temperatura u ovom delu Grenlanda, ovaj led postaće sve ranjiviji ako planeta nastavi da se zagreva.
Zaključak je da će akcije usporavanja klimatskih promena biti ključ za očuvanje ovih sredina i opstanak dražesnih polarnih drugara medveda. Govoreći iz ove perspektive, Lejdre očekuje da će se globalna populacija polarnih medveda u naredne tri generacije smanjiti za 30 procenata, prenosi The Verge.
Nade su da će se ova novopronađena grupa označiti kao jedistvena “podpopulacija”, različita od drugih polarnih medveda, kako međunarodno tako od zemlje Grenlanda. Na taj način, govori Lejdre, oni će dobiti više pažnje u naporima za očuvanje. Genetska izolacija grupe čini važan deo održavanja genetske raznovrsnosti među svim polarnim medvedima, što je ključni faktor za održivost zdravlja vrste.
S obzirom na slučajnost otkrića ove grupe medveda, Lejdre nije sigurna kolika je njihova populacija. Ona procenjuje da ih je najverovatnije “nekoliko stotina” i da je grupa tu već nekoliko vekova. Novootkrivena grupa medveda obogaćena je i pridošlicama, a istraživanje je otkrilo najmanje dva “imigranta” koji dodavanjem u genetski fond pomažu da stanovništvo ostane zdravo. Lejdre se nada da će pokrenuti novi istraživački napor, fokusiran na ovu posebnu grupu medveda, kako bi stekla bolju predstavu o tome koliko ih ima i kako izgledaju njihovi životi.