Uh, preživesmo nedelju, 17. jun. Danas je za nijansu tenzija veća, a veća je i želja. Dokazali su se protiv Kostarike, a sada će morati, bez rezervno, obezbediti dugo očekivani plasman među 16 najboljih svetskih reprezentacija. Orlovi, srcem svim! Juče je bio dan selfija, morao sam i to da spomenem. Zbog ovog:

 

🤳😊🇷🇸 #SrcemSvim #Orlovi #WorldCup #Srbija #FSS

Објава коју дели Football Association of Serbia (@fudbalskisavezsrbije) дана

E, baš ovi momci su već jednom bili svetski prvaci. A neki i evropski. Za se ne sećate? Pa tada je treštao Mitar Mirić sa stadionskog razlglasa u Viljnusu. Sad su malo porasli…

No, u međuvremenu bilo je uzbudljivo i gledajući druge reprezentacije. Neizvesnost utakmica se iz dana u dan povećava iako je tek početak takmičenja. Videli smo sve od fudbala. Od fenomenalnih pogodaka, upotrebe VAR sistema, šest golova na meču Ronaldo – Španija, potpuno neke druge Ruse i uvek simpatične Senegalce. Možda ne toliko kao generacija iz 2002., ali svakako interesantna uz podatak da su do sada odigrali šest mečeva na Mundijalu, a da nisu ni jedan izgubili u regularnom delu.

izvor: india.com

A da, Meksikanci su dobili Pancere, Mo Salah je „popravio“ rame pa je dao gol Zbornaji. Brazil nije bio ni upola onaj tim iz bajkovitih priča pre prvenstva, kako će lagano da se prošetaju do titule. I tako naiđoše na švajcasrki zid (valjda se Kinezi neće ljutiti) ili polu-švajcarski….

Sve je bilo, jednom rečju, super. Pobedili smo golom Kolarova, pa se odmah povukli kao da čuvamo gol od ne znam ti ja koga, već od Kostarike. Matić je sam krenuo na čitavu klupu ove centralno-američke selekcije, jer neki njihov pomoćni trener nije hteo da mu da loptu. Nameračio si se na Nemanju ili je Matić na “bubamaru”.

Začudilo me je to kako je Krstajić došao do ideje da se tako igra. Zar nije svoju igračku garijeru gradio u Nemačkoj? Ili je Verder klub iz nekog Bremena u Italiji. Ko razume, to mu je. Bilo kako bilo – sad je sve na nama…mada je tako i ranije bivalo, ali mi nismo hteli da budemo krojači sopstvene sudbine, već čekamo da nam se sve servira na tacni. Bez viljuške. Ješćemo rukama. Samo da se zasitimo.

Nema ovde nikakve puke najave meča sa „sajdžijama“. Znamo ko smo, a znamo ko su i „Švajcarci“, Lihštajner, Zomer…

Kukaćemo posle ako nešto krene po zlu ili se na daj Bože tako i završi. Njih je 23, nas je 6 i kusur miliona plus dijaspora i neki tamo na kraju sveta što Mundijal gleda preko satelita. Oni predstavljaju zemlju. Mi navijamo. Nije isto. Oni (ne)moraju da puste litre znoja, mi samo da izgubimo glas i tonu zivaca. I sigurno niz grlo pustimo litre…ali piva.

Japan dobio Kolumbiju. Pa šta. Svi danas igraju fudbal.

Pih, to je bilo neko viđenje prvih nedelju dana loptanja u Rusiji, red je i da izdvojimo lajt motiv of d vik. Kolarov projektilom skinuo paučinu, Rusi (i dalje ne verujem) postigli osam golova, Kristijano Ronaldo postao najbolji strelac nacionalnih selekcija u Evropi golom koji je dao Maroku, a Mesiju je islandski režiser skinuo penal, te su ga onda Hrvati dokrajčili.

I tako, mi igramo večeras…ustvari, igraju fudbaleri. U 20h, te se ovim putem zahvaljujemo baćuškama što misle na braću Srbe, pa su obezbedili odličnu satnicu. Prajm tajm na RTS-u rezervisan uglavnom za reprize. Neka nam ovo bude repriza uspeha iz 1990. sa Mundijala u Italiji, pa možda budemo srećni ljudi koji će već od sutra živeti boljim životom. Bar koji dan. Punog srca.

 

Izvor fotografija: facebook.com/FudbalskiSavezSrbije