Svaki dan ispijete najmanje jednu šoljicu, a mnogim studentima bila je verni saveznik u celonoćnom spremanju ispita. Izgovor je da popričate sa drugarom koga dugo niste videli, jer zna se, ne zove se na kafu da se pije kafa, već da se druži i da se podele neki lepi trenuci. Možda vam je pomogla da vašeg simpatičnog kolegu ili koleginicu pozovete na prvi sastanak?

Da li ste se zapitali ko je zaslužan za otkriće kafe i kako je dospela u vašu šoljicu?

Možda će da vas iznenadi činjenica da je prva kafana u Srbiji otvorena upravo u Beogradu, na Dorćolu, 1522. godine nakon što su Osmanlije osvojile Beograd i donele sa sobom običaj ispijanja kafe na javnom mestu.

Danas je kafa među najprodavanijim proizvodima na svetu, ali niko nije potpuno siguran kako je nastala. Ono što je poznato jeste da svoje poreklo ima iz Etiopije, a prema legendi etiopijska plemena mešala su je sa životinjskim mastima praveći energetske loptice za svoje vojnike pre dolaska u bitku. 

Fotograf: Pablo Merchán Montes

Etiopijski pastir po imenu Kaldi primetio je jednog dana kako se njegove koze živahno ponašaju nakon što su se najele bobica (budući da kafa raste u obliku bobica na grmu, ona spada u voće).

Pastir zatim nije mogao odoleti a da ne sazna o čemu se radi. Nakon što je probao bobice, uvideo je i sam da mu daju neobičan val energije, a zatim ih je odlučio prodati.

Zanimljivo je da su pomenute bobice držale budnima i sveštenike tokom dugih molitvi. Nakon što je, prema legendi, sve počelo u Etiopiji, kafa prelazi na Bliski istok. Jemen postaje prva država koja poseduje plantaže kafe, a uzgoj se nastavlja dalje u Egiptu i Arabiji.

Evropa se prvi put susrela sa kafom tokom osmanlijskih osvajanja, a upravo zbog popularnosti tog običaja, državne vlasti bile su prisiljene nekoliko puta uvesti zabranu smatrajući kako to oduzima previše vremena sultanovim podanicima.

Unatoč tome, kafa nije izgubila svoju popularnost, a polovinom 16. veka u Istanbulu se otvaraju prve kafane. Mletački lekar Prospero Alpini predstavio je prvi put kafu Italiji 1570. godine, a nedugo zatim se otvaraju prve kafane u Milanu, Torinu i Đenovi. 

Interesantan je podatak da je u svojim počecima kafa smatrana pićem nevernika i bila je dopuštena za konzumaciju samo muškarcima.

Fotograf: Toa Heftiba

Sve u svemu, kafa iako nije zdrava da se pije u većim količinama, ima svoje benefiti za organizam. Neki od njih su da instantno poboljšava raspoloženje, a naučnici smatraju da je čak i njen miris, bez konzumacije, dovoljan da razbudi organizam. Dalje, pokazala se dobra za vid, pomaže kod mršavljenja i naravno kao što većina nas zna, povećava koncentraciju.

Pročitajte još: Sa kakvim predznanjem idete na kafu?

Da li se pre odlučujete za običnu domaću kafu ili ipak volite stručno napravljen espreso iz kafića, odluka je na vama, ali ono što je sigurno jeste da je za većinu postala neizostavna rutina za početak dana. Nadamo se da će vas ovaj tekst inspirisati da momentalno skoknete do kuhinje i sebi skuvate skuvate jednu, ali još važnije – da pozovete dragu osobu koju dugo niste videli i zajedno uživate.