Luka Ličina je osoba pri čijem humoru retko ko ostane ravnodušan. Inspiraciju nalazi u svakodnevnim događajima, estradi, političkoj sceni Srbije… Divno je znati da postoji neko ko ume da se našali sa svakom situacijom koliko god ona bila tužna ili pak, totalno neinspirativna. Pored tvitova i statusa koji zabave masu ljudi, Luka često piše realne činjenice koje su i kao takve vrlo zabrinjavajuće komične. Ličina je diplomirani novinar sa masterom komunikologije pa je sasvim jasno odakle mu smelost i elokventnost za sve njegove izjave.
Red je da ga malo bolje upoznamo.
VAJB MAGAZIN: Emisija tvog detinjstva?
LUKA: Huh, više ih je. Kremenko, Moćni rendžeri, Zlatna žica, Otvorena vrata…
Koja ti se pesma vrti po glavi ovih dana?
Neki dan sam napisao u poruci da možemo da se nađemo na pola puta i od tada sve vreme ide pola prkosa i pola ponosa.
Sa kojim legendama bi otišao na večeru da možeš? (važe se i ljudi koji više nisu sa nama)
Nikad nisam razmišljao na ovu temu, možda je i malo morbidno. Nemam pojma, tu bih morao dosta da promislim, jer ih ima dosta od istorijskih ličnosti, preko poznatih iz sveta umetnosti, do nekih potpuno sumanutih umova.
Fotograf čiji te rad oduševio?
Dosta mi se dopada Kristin Addis. Ona je Amerikanka kojoj se zgadio korpo život i rešila je da putuje svetom, dosta je inspirativna priča.
Destinacija kojoj se uvek vraćaš?
Nemam neku destinaciju kojoj se uvek vraćam, trudim se što više stvari da posetim, različitih kultura upoznam i na taj način proširim vidike.
Šta je tvoja trenutna opsesija?
Kako da uklopim sve serije sa poslom i obavezama, jer nove epizode ne smeju ispaštati zbog života.
Šta prvo primetiš na osobi?
Taj neki stav, jer mi je uvek zanimljiva ta neverbalna komunikacija. Posebno stisak ruke, nema ljigavije stvari od onog kad osoba pruži ruku kao ranjeno štene.
Uz koji si se film najviše smejao?
Iskreno ne pamtim kada sam gledao neku dobru komediju, sve je nekako već viđeno. Poslednje što pamtim da sam umirao je Relatos Salvajes (Wild Tales), ali to je taj smisao za humor.
Šta ne voliš kod serije Nemanjići?
Ne znam, oslepeo sam posle četvrtog minuta prve epizode i nisam kompetentan da sudim o nastavku.
Koju bi pesmu slušao u metrou?
Ko bi rek’o čuda da se dese ili recimo 200 na sat.
Šta umeš, a da to ne znaju mnogi?
Da napravim najjadniju foru u sekundi ili da smislim retardiranu čestitku u stihu.
Najbolja pesma Evrovizije ikada?
Romale romali zauvek, dabome. Možda nije stigla do Evrovizije, ali za mene doživotni pobednik.
Kojoj poznatoj ženi se najviše diviš?
Već čujem kolut očima, ali Anđelina Žoli. Nekako u svakom aspektu ličnosti joj se divim, i uloge, i humanitarni rad, i edukacije, i ludilo u mladosti, i ozbiljnost uz odrastanje – sve.
Fiktivni lik sa kojim bi proveo dan?
Duh iz Aladina, bukvalno bog.
Najzanimljivija internet senzacija?
Ne znam zaista. Sve to potraje tri dana, a sad ne znam da nabrojim tri “senzacije”.
Savet tvojih roditelja kojeg se uvek sećaš?
Nemoj da sereš, kenjaš i jedeš govna. A ne, to je Vendi.
Najveća predrasuda koju stranci imaju o Srbiji?
Da živimo pod diktaturom dok kasnimo za svetom 20 godina… oh wait.
Koja naša pesma je bez razloga postala hit?
Svaka? U tome je magija.
Najdovitljiviji citat Zorice Marković?
Kada bi bio muzički urednik fontane, navedi tri pesme koje bi bile na ripitu?
Samo jedna je dovoljna – Marija MaXima – Vučić Aleksandar.
Prednosti predizborne kampanje?
Uzimajući u obzir da prethodnih 10 godina živimo u konstantnoj predizbornoj kampanji, više sam i zaboravio sam kako izgleda život van nje.
Najveći apsurd naše države?
Kako i dalje postojimo.
Koju Pavićevu seriju uvek gledaš ponovo, a koju izbegavaš?
Neka mi bog oprosti, ali stvarno nijednu nisam odgledao. Da, to znači da 90% fora sa Simom i Riskom izazivaju istu reakciju kao kada Babiću spomeneš vazduplohov.
Propali pokušaj TV formata?
Težak izbor, posebno na domaćim kanalima. Možda onaj horor Lava Pajkića, ne znam ni u koji format to može da se svrsta uopšte.
Šta imaju zajedničko Tramp i Vučić?
Celokupnu moć u svojim rukama, što je onako baš dosta zastrašujuće.
Koji je tvoj utisak 2017. godine?
Jbt kad pre 2018.
Šta je to što si poslednji put uradio po prvi put?
Otišao u Borču III – ne savetujem.
Šta bi pitao premijera, a šta predsednika?
Kako to misliš to su dve osobe?
Ljudi bi se iznenadili kad bi znali da slušaš?
Mislim da bi svakoga iznenadila moja lista koja ide od Ludovika Einaudija i Ete Džejms, preko Red Axes i recimo Praćnuo se šarančić, do Jala Brata.
Šta radiš dok pada kiša?
Uglavnom se desi da sam na ulici bez kišobrana, pa malo Džek i Rouz.
Navedi tri albuma koje uvek slušaš?
Davno sam prestao da slušam albume i žanrove, to sve nailazi u talasima.
Kada bi mora da živiš u imaginarnoj stvarnost nekog filma ili serije, koji/koja bi to bila?
Pa potajno i dalje patim što mi pismo sa Hogvortsa kasni već 20 godina.
Kako si izabrao svoju profesiju?
Svojom odlukom zapravo i vrlo sam zadovoljan, što me nekako kategoriše u onih 0,12% Srba koje vole svoju profesiju i ne proklinju dan kad su stupili u radni odnos. Kad već trećinu dana i života provodiš na jednom mestu, valjda mora da bude prijatno – bar moja logika.
Sa kojiim našim političarom bi se rado družio?
Sa Vulinom, to druženje mi deluje kao da bi bila luda zabava.
Kada bi mogao da nastaviš emitovanje neke emisiju koja bi to bila, zašto?
Utisak nedelje, suvišno je da objašnjavam zašto.
Koje pravilo bi promenio?
Ono glupo GURNI/VUCI pravilo oko otvaranja vrata. Svaka treba automatski da se otvore, mislim da sam možda pet puta u životu pravilno otvorio. Možda deluje banalno, ali je izvor velikih frustracija svih nas.
Kakav bi zakon stvorio i usvojio?
Zakon koji se tiče medijske pismenosti je baš neophodan. Jezivo je koliko ljudi ne čitaju prave medijske poruke i koliko lako dozvoljavaju da se njima manipuliše.