Šta je umetnost? Prema definiciji, umetnost je ljudska delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih čula kao i ljudskog uma i duha; prema tome, umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom da prenese emocije ili/i ideje. Umetnost je bez upotrebne vrednosti, proistekla iz želje da izazove osećanja. Umetnost je deo kulture, a kriterijumi za njeno vrednovanje zavise od kulture. Može se reći da umetnost odražava kulturu određene epohe.

U davna vremena iznurena nemaštinom, bolestima, ratovima i razaranjima, a gledano iz perspektive svedoka ere terorističkih napada koga razdire egzistencijalni problem odabira Instagram filtera, umetnost je bila jasna. Ili je barem imala neke formalne granice. Ukoliko bi građanin tih davnih vremena poželeo malo umetnosti u svojoj tmurnoj svakodnevici, otišao bi da se divi slikama, skulpturama ili muzičkim kompozicijama. Ukoliko bi poželeo da bude umetnik, pokušao bi da stvori slike, skulpture ili muzičke kompozicije. Život nije bio lak, ali je bio jednostavan.

Honore Daumier, “Third Class Carriage”
Peter Paul Rubens, “The Judgement of Paris”

A onda je na istorijsku ravan kročio (ili skočio) modernizam, a zatim i postmodernizam. Granice umetnosti su postale mutne, a umetnost se zverski opirala i oslobodila stega koje su joj nametnule tradicija i istorija. Postmodernizam je prihvatio mas medije, pluralizam, subjektivnost i relativnost iskustva, morala i kulture, satirično izražavanje, obesmišljavanje svega i svja… Jednom rečju, napravio je haos.

Posmodernistički haos iznedrio je umetnost performansa, a sa njim i Marinu Abramović. Ona je našoj epohi ponudila alternativan pristup umetnosti, toliko alternativan da danas i vrapci na grani cvrkuću „Umetnik je prisutan”. Nema ko za nju nije čuo. Od alternativnog je utabala put ka mejnstrimu.

Marina Abramović je svakim novim performansom pomerala granice. Performans The Artist Is Present je najpoznatiji trenutak njenog stvaralaštva (da ne kažem karijere), u kome je šest sati mirno sedela u prostoriji sa 72 predmeta (među njima je bio napunjen pištolj), a publika je imala svu slobodu da priđe umetnici i radi sa njom šta želi. Poznat je i performans Rest Energy, u kome je njen bivši partner Ulay nekoliko minuta držao strelu uperenu u njeno srce. Jednom se onesvestila dok je pokušavala da preskoči vatru. Rizik i opasnost su neizbežne stavke Marinine umetnosti. Neki će reći: i apsurd.

Marina i Ulay: Tišina duga 20 godina

Marina Abramović i Ulay, “Rest Energy”

Novi performans Marine Abramović, zakazan za 2020. godinu, ponovo će pomeriti granice umetnosti, ali i nauke. Iako je bilo spekulacija o potencijalnoj fontani gde bi iz svakog njenog telesnog otvora prskala krv, plan je promenjen. Umetnicu će strujom od MILION volti udariti engleski farmer Dvajt Peri (Dwight Perry), inače odgajivač koza i mašinski inženjer. Zašto? Da bi umetnica, kada joj se telo ispuni električnom energijom od milion volti, mogla da uperi prst u sveću udaljenu jedan metar i tako ugasi njen plamen. Detalji samog čina još uvek nisu razrađeni. Performans će se održati u Royal Academy of Arts u Londonu.

Umetnost je beskrajno igralište duša koje vape da se izraze, da makar i na trenutak deluju na otupela ljudska čula. Ona je ogledalo jednog vremena. Umetnost ne znači samo stvoriti, već biti, postojati, delati. Očigledno i praviti fontanu krvi, šta laik poput mene zna? Umetnost postoji da bi joj se granice pomerale. Ona zapravo i nema granice. Možda je pomeranje granica umetnosti zapravo pomeranje granica uma?

Milion volti da bi ugasila sveću?! Mogla je i samo da dune.

Naslovna fotografija: artbasel.com

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite Vaš komentar
Molimo vas unesite Vaše ime ovde