Čovek je možda i najviše nemoćan pred sopstvenim navikama. Tvrdim da se gotovo svako nezadovoljstvo koje zadesi jednog čoveka može pripisati nekoj od njegovih loših navika. Uz njih se potom, prema nepisanom pravilu, vezuje i strah od neizvesnosti i napuštanja tog sigurnog tla sa kojeg mu se ne pomera. Rekla bih da je upravo to razlog zašto sve one praznične odluke koje donesemo uglavnom ostanu samo tu gde smo ih i zamislili, na papiru. Pred sam doček Nove godine sve nam izgleda tako magično i moguće. Taj entuzijazam prođe zajedno sa januarom, a mi se ponovo ušuškamo u sve one stare rituale koje prosto ne umemo da napustimo.
Navika je zaista opterećujuća stvar, nešto poput zavisnosti sa lakšim posledicama. Zavisni smo od tog osećaja komfora i sigurnosti na poznatom tlu, i zašto bismo se mi sada tu nešto mučili. Lakše nam je da živimo u sopstvenom nezadovoljstvu, ali sigurnom, dobro poznatom, našem nezadovoljstvu, nego da iskoračimo u nepoznato. Da li nam je zaista lakše, ili samo bežimo zbog nelagode koja se javlja pri promenama?
Toliko vremena prođe da počinjemo polako i da se privikavamo na tu lošu naviku. Još gora stvar. Čak nam i patnja zbog svih svojih problema deluje prijatno i podnošljivo jer je tako dobro poznata. Zvuči kao paradoks, ali zaista je tako. U nekom momentu presisamo, ali opet ne činimo ništa, već uzalud svašta obećavamo sebi ili isčekujemo čudo. Sve to postane rutina, pa nam svi ti praznici deluju kao idealno vreme kada ćemo konačno uraditi sve ono što sebi obećavamo. Kada bismo još samo mogli da iz prazničnih dana ponesemo i tu euforiju kojom ćemo pomeriti svet.
Da bismo zaista bili sve ono što priželjkujemo, najčešće je, da se ne lažemo, potrebno da nas nešto dobro opauči, da nas zadrma, protrese. Možda čak i da potpuno zaboravimo ko smo i šta smo, jer ćemo, uglavnom, jedino tako naučiti da potpuno budemo iskreni prema samima sebi. Kada sve svoje slabosti prihvatimo u potpunosti i shvatimo da ih je potpuno okej imati, te da smo i mi, pobogu, živa bića, automatski ćemo okrenuti leđa i lošim navikama. Onim koje su nas prividno čuvale na sigurnom. Čim napokon budemo ono što jesmo, pred sobom i svetom, “pobedili smo”.
Iako velike promene i liste želja ne treba da vezujemo samo za praznike, ipak smo tada najviše u fokusu. Zato bih želela da vas baš večeras posavetujem da u ovim Božićnim danima razmislite. O sebi. Životu. Ljudima koji vas okružuju. Događajima. Sreći. Ljubavi. Ali i onim manje lepim stvarima. Kažu da se ne treba vraćati na staro, i to je tačno, ali tek kada sve važne lekcije pokupite iz prošlosti. Zato uzmite papir i olovku, i odgovorite sebi na najvažnijih 11 pitanja o protekloj godini (izvor – Till H. Gross):
1. Ko su bili ljudi koji su u protekloj godini doprineli mojoj sreći/ličnom razvoju/profesionalnom razvoju/osećaju emotivne podrške? Kada sam se i koliko viđao sa njima?
2. Ko su bili ljudi koji su u protekloj godini kod mene izazivali nezadovoljstvo/brigu/ljutnju/česte svađe? Ljudi sa kojima mi je odnos bio opterećujuć?
3. Koja su bila moja tri najveća dostignuća u protekloj godini? Kako sam došao do njih? Da li mogu da mi služe i u ovoj novoj godini? Kako mogu ponovo da postignem takve uspehe?
4. Koja su moja tri najveća promašaja iz protekle godine? Kako sam došao do njih? Šta sam naučio iz njih? Šta mogu preventivno da uradim da bih sprečio da se ponovo dogode?
5. Šta je to što sam želeo da radim mnogo više u protekloj godini, a nisam?
6. U kom sam periodu protekle godine bio najsrećniji/najnesrećniji/najviše uzbuđen/najviše pod stresom/najsmireniji/najzadovoljniji? Šta sam radio u to vreme? Kako mogu da ponovim/izbegnem te stvari u ovoj novoj godini?
7. Koja je bila najvažnija knjiga koju sam pročitao prošle godine? Zašto sam je pročitao? Šta sam iz nje naučio? Ko mi je preporučio?
8. Koje su to tri stvari zbog kojih sam u protekloj godini promenio svoje mišljenje? Zašto?
9. Koje su tri najvažnije stvari koje sam u protekloj godini naučio o životu/sebi/uspehu i drugim ljudima?
10. Kada bih sebe i svoje prošlogodišnje aktivnosti posmatrao objektivno, iz ugla nekog drugog – šta bih mislio o toj osobi (sebi)? Koja su njegova interesovanja? Koji su njegovi ciljevi i ambicije? Šta mu je važno? Koji su njegovi strahovi? A onda i koliko se to objektivno razmišljanje poklapa sa mojim aktivnostima?
11. Da imam 80 godina i da pogledam u prethodnu godinu, šta bih rekao sebi? Kakav bih savet dao samome sebi za novu, 2017. godinu?
Ne morate čak ni odgovoriti na svih 11. Dovoljno je da se posvetite prvom, drugom i šestom pitanju i mnogo toga će vam se kasti. Presecite sve ono iz prošlosti što vas frustrira, unazađuje i opterećuje. Jednom za svagda. Oprostite i sebi i drugima, a onda konačno presecite stare povratnike i dopustite novome da uđe u vaš život.
Naslovna fotografija: tumblr.com
