I kad to kažem, ne mislim na Lesi.
Ako ste bili deca devedesetih i početkom dvehiljaditih, imali ste najjače detinjstvo. (Ova izjava možda sadrži mrvicu subjektivnosti.)
Taj period je bio daleko od idealnog – bar za odrasle. Mi, deca, nismo imali te probleme, ili ih barem nismo osetili. Imali smo parkić i drugare, Cartoon Network, Segu, shock žvake, flomastere i bojanke, patike sa svetlima na đonu (ako ste bili jako kul), trouglasti jogurt, leksikone, sladoled Stopi, crtaće na kasetama i „ljubimce“.
Da li se sećate „ljubimaca“? Ako ne:
1) sram vas bilo.
2) To je okrugla, plastična igračka sa ljubimcem kog morate da hranite i da čistite za njim, u ostatku sveta zvana Tamagoči (Tamagotchi).
Zašto su bili tako popularni i zašto su svi bili opsednuti njima? Možda zbog toga što je to bila prva igračka koja je radila u realnom vremenu: niste vi morali da je pokrećete, već je sama radila stvari na koje je trebalo da reagujete. Uvek uključena, uvek sa vama, niste imali baš mnogo kontrole nad njom – virtuelni ljubimci su imali svoju ličnost.
(Hm.. virtuelno, realno vreme, gledanje u ekran, nemamo kontrolu nad njim.. i onda se pitate gde je počela naša opsesija internetom.)
Elem, ako ste true 90s kid i ako vas puca nostalgija, obradovaćete se: originalni ljubimci su opet u prodaji. Ne baš na brdovitom Balkanu, nego malo istočnije – u Japanu.
Koštaju oko 2.000 jena (što će reći, malo manje od 15 evra) plus poštarina. Možda malo mnogo za komad plastike, ali sa druge strane, nije ni previsoka cena za vraćanje u najlepši period života.
Ako se njihova prodaja raširi po svetu i trend opet zaživi, verovatno će se ponoviti Pokemon GO situacija i svi ćemo se ponašati kao deca.
I ja sam skroz za to.
P.S. Ako ste, kojim slučajem, imali ljubimca Devilgotchi, iskopajte ga iz podruma ili tavana. Na e-bayu se prodaju za skoro 700 dolara.
Izvor naslovne fotografije: thenerdstash.com
