Igrani mjuzikl „Lepotica i zver“ uvšten je u repertoar domaćih bioskopa, od 16. marta, u titlovanoj i sinhronizovanoj varijanti, u „Taramaunt“ distribuciji.

Domaća publika ovih dana ima priliku da odgleda igranu adaptaciju animiranog klasika koja likove iz popularne bajke preoblikuje za modernu publiku, ali ostaje verna originalnoj muzici i dopunjuje je s nekoliko novih pesama.

„Lepotica i zver“ je bajkovita priča o putovanju Bele, pametne, lepe i nezavisne mlade žene koju je zarobila zver u zamku. Uprkos strahu, ona će se sprijateljiti sa začaranom poslugom zamka i naučiće da prevaziđe odvratnu spoljašnjost zveri i shvatiće da se dobrodušni pravi princ nalazi unutra.

Klasična priča „Lepotice i zveri“ i njena snažna poruka da prava lepota dolazi iznutra, potiče iz Francuske u 18. veku i prvog štampanog izdanja ove bajke, „La Belle et la Bête” Gabrijele Suzan Barbo od Vilneva. Danas, ove teme su i dalje relevantne i priča nastavlja da očarava pripovedače, što je rezurtiralo brojnim interpretacijama u svim oblicima, ali Diznijev animirani film iz 1991. koji je nominovan za Oskara bio je konačna verzija.

Studio je osetio da adaptacija priče o dobrodušnoj devojci i zverskom princu ima potencijal da ponovo očara publiku, ali kad je studio predložio tu ideju Bilu Kondonu, on se plašio da radi rimejk nečega što je već besprekorno.

Smatram da je film iz 1991. savršen – rekao je svojevremeno Kondon.

Oskarovac je uskoro shvatio da je došlo pravo vreme za igranu adaptaciju, pa je istakao da je prošlo 25 godina i da je tehnologija sustigla ideje koje su uvedene u animiranom filmu.

Sad je konačno moguće da se stvori fotorealistična verzija pričajuće šoljice za kafu u potpuno realnom igranom formatu – primetio je Bil.

Ovaj režiser je dobio priliku da snimi filmski mjuzikl kao omaž mjuziklima iz Zlatnog doba Holivuda, kao i priliku da ponovo poseti priču s kojom je emotivno povezan i da dublje zađe u likove kako bi shvatio šta je to što ih pokreće.

Želim da publika prihvati formu mjuzikla i da shvati da muzičke numere u filmu ne odvraćaju pažnju, niti je prekidaju. One produbljuju radnju i pomažu da se stvori značenje.

U filmu igraju Ema Votson u ulozi Bele, Den Stivens u ulozi Zveri, Luk Evans u ulozi Gastona, zgodnog, ali površnog seljaka koji zavodi Belu, oskarovac Kevin Klajn u ulozi Morisa, Belinog ekscentričnog oca, Juan Makgregor u ulozi Lumijera, svećnjaka, nominovan za Oskara Stenli Tuči kao Kadenca, cimbal, šestostruka dobitnica nagrade Toni, Odra Makdonald u ulozi Madam de Plakar, nominovan za Oskara Ian Makelen kao Časvort, sat iznad kamina i dvostruka dobitnica Oskara Ema Tomson u ulozi gđe Čajnik.

Kad god čujem muziku iz „Lepotice i zveri“, to me vrati u detinjstvo i pruža mi onaj osećaj da će sve biti u redu i da postoji nada u svetu – izjavila je Ema Votson koja nam u filmu dočarava lik mlade Bel.

Film nam pruža uvid u prinčev život pre nego što je postao Zver i objašnjava nam kako je postao čovek koji zaslužuje da bude proklet. Takođe proširuje Belin život pre nego što ode u zamak i upozna Zver i objašnjava nam šta njih dvoje imaju zajedničko i zašto su takvi kakvi su danas.

U srž priče su protkane i neverovatne nove pesme osmostrukog dobitnika Oskara, kompozitora Alena Menkena i tekstopisca koji je već veteran u ovom poslu i koji je dobio tri Oskara, Tima Rajsa, a zbog toga što je Kondon veliki fan pozorišnog mjuzikla i zna gotovo sve pesme, Menkenov posao je bio mnogo lakši.

Bil se razume u svoj posao i pravi je mikromenadžer u najboljem smislu te reči, jer se zaista posvećuje svakom elementu u priči i u muzici – kaže kompozitor.

Reditelj srpske sinhronizacije filma je Jana Maričić, dok su brojni velikani domaće muzičke i glumačke scene svojim glasom oživeli grandiozne likove legendarne Diznijeve bajke.

Mina Sovtić i Lejla Hot sinhronizovale su Belu, Petar Benčina i Boris Režak pozajmili su svoje glasove Zveri, Vojin Ćetković i Đorđe David vokalno su dočarali Gastona, Nebojša Ilić i Aleksandar Sedlar glasovno oživeli Lefua, a Caci Mihalović i Ljuba Ninković Morisa, glas Lumijera doneli su Dragan Mićanović i Slobodan Stefanović, Časvorta sinhronizuje Predrag Ejdus, a gđu Čajnik Beta Đorđevski i Ivana Knežević.

Film možete gledati u bioskopima Cineplexx Ušće Shopping Center, Cineplexx Delta City, Roda Cineplex, Tuckwood Cineplex, Dvorana Doma Sindikata, Fontana, Arena Cineplex, CineStar Novi Sad, Cineplexx Niš, Vilin Grad (Niš), Kupina Film (Niš), Kvart (Kraljevo),Eurocinema (Subotica), Aleksandar Lifka (Subotica), Ekran (Sombor), Art (Užice), Dom kulture (Pirot), Leskovački kulturni centar, LM (Šabac), Kulturni Centar (Obrenovac), Cadmus Cineplex (Budva), Cineplexx Mne Delta City (Podgorica), kao i u odabranim gradovima Srbije posredstvom Mobilne 3D opreme.