Od ponedeljka…
Ponedeljak je kao stvoren za nove odluke, nova obećanja sebi, nove početke ili prestanke. Ponedeljak je dan počev od koga se sve menja. Ili se bar tako zavaravamo.
Čini se da uvek težimo da započnemo nešto novo ili krenemo sa ispunjavanjem cilja koji smo sebi odavno zacrtali – u ponedeljak. Od ponedeljka krećem, prestajem, počinjem da… Od ponedeljka se sve može i hoće. I stvarno, uvek je lakše početi u ponedeljak i ostati dosledan svom cilju. Retko ćete čuti izjavu: „Prestajem da pušim od srede, 24. oktobra!” Ko je ikada išta započeo u sredu?!
I zato nam je tu Ponedeljak, taj verni drug koji nam se uvek nađe kada nam je potrebno malo podrške i vetra u leđa, kada treba da realizujemo svoje odluke; taj isti drug koga iz dna duše mrzimo i proklinjemo jer ujedno donosi i novu radnu nedelju i nove obaveze.
A kosmos, bog, kalendar, zvezde – u šta god da verujete – udesili su nam najsimboličniji mogući početak kalendarske godine, te je tako prvi januar pao u ponedeljak. Perfekcionisti, jeste li se radovali? Jesmo li i taj ponedeljak suludo (po)trošili na obećanja koje nećemo održati ili smo ga konačno oslobodili njegove stigme?
…
Verujem u ponedeljak. Ponedeljak je onaj iritantni prijatelj koji sve završi na vreme. Dosledan sebi. Ako se prema ponedeljku ponašamo lepo, verujem da bi mogao da nam bude i najbolji prijatelj. Možda, nekad. Kad prestanemo da živimo od vikenda do vikenda.
Ponedeljak je šteber, ima par prijatelja sa kojima voli da se druži. Hrani se zdravo, trenira redovno – ne zbog izgleda, već zbog zdravlja i, gle čuda, zato što stvarno voli da trenira. Uvek ima para, ali nije rasipnik. Desi mu se da potroši neki dinar više, ali samo na ono što smatra vrednim.
Minimalizam i jednostavnost su mu politika koje se drži u oblačenju. Nikada previše, nikada neuredno, uvek svedeno. Voli detalje, ali ne i njihovo mnoštvo.
Dobar je lik. Iako ga neki smatraju dosadnim ili uštogljenim, uglavnom su to oni koji mu nisu ni dali poštenu priliku da se predstavi, da ga upoznaju. Ima malo treme od nepoznatog i nepoznatih jer zna da nije dobar u prvim utiscima.
Ne smeje se često, ali nije mrgud. Raduje se on mnogim stvarima, samo se ne snalazi dobro u ispoljavanju te radosti. Mislim da se malo čak i plaši da svoju sreću iskaže, da slučajno ne bi izbaksuzirao.
Vredan je, zna svoje obaveze, izlišno je spominjati koliko je organizovan. Koristi markere u boji, voli tabele. Nedeljom pre podne čisti kuću. Svoje misli ne ume. Najproduktivniji je ujutru. Grize ga savest kad ustane posle deset, čak i kada nema obaveze. Paniči kada vidi da mu je pola rezervoara prazno (ili puno?). Da se ne lažemo, ima tu elemenata opsesivno-kompluzivnog.
Pije votku i belo vino. Ne često i ne mnogo. Ispuši pokoju cigaretu, iako mu ne prija. Zna šta voli, ne zna šta hoće. Trudi se da postigne sve, mada često samo želi da ne radi ništa. Da izbleji. A kada te trenutke napokon dobije, onda ne zna šta će sa sobom – postaje dokon i vapi za obavezama. Voli zdrav umor, zbog njega lepše spava.
Voli mir. Nikad nije miran.
Ne kasni. Ali žuri.
Hoće. Al’ se plaši.
…
Dragi Bravo Vajbe,
Jesam li ja Ponedeljak?
Naslovna fotografija: pinterest.com