Zbirka poezije Ivane Jovanović pod nazivom “Hronike” predstavljena je pred beogradskom publikom.
Kuća Đure Jakšića je te večeri bila puna poštovalaca Ivaninog rada. Talentovana Knjaževčanka predstavila je svoju prvu zbirku poezije, simboličnog naziva “Hronike”. U svakom smislu te reči, Ivanine pesme predstavljaju neki hronološko-poetični dnevnik devojke čiji umetnički zanos ostavlja bez reči. Stihovi kojima je, čini se, sa lakoćom opisala ljubav, patnju, sreću…život, uspela je da uđe pod kožu svih prisutnih te jesenje večeri u Skadarskoj ulici.
Tokom večeri pesme su čitali Ivanini prijatelji, dok smo mi ostali načuljili uši ne bi li čuli kako to u stvari nije obična poezija, već pesma koja priča priču. Moderator koji nas je uvodio u Ivanine “Hronike” zapazio je jednu vrlo bitnu stvar – ove stihove, iako su u različitim pesmama, možemo čitati kao da se naduvezuju jedni na druge, te je zaključio da se pred nama ne nalazi zbirka, već knjiga pesama.
Iz intervjua koji smo radili sa Ivanom neposredno po izlasku “Hronika” saznali smo da je sve ovo što piše ogledalo njene duše, sa dodatkom talenta. Takođe, rekla nam je da ne brine o narednom poglavlju, o kome će pisati, jer zna ko je autor.
“Pesma je ‘mesto’ na kome se odigrava magija, pisanje jedne pesme je čin koji se ne može tek tako objasniti i kod svih je taj proces drugačiji.” – ivana jovanović