GusGus – 10 godina kasnije

"Večeras ćemo se zabavljati. Igraćemo, zatvoriti oči, utopiti se u muzici, volećemo jedni druge, voleti sebe i uživati."

0
1566
GusGus - 10 godina kasnije

Dan: 8.
Mesec: Decembar
Godina: 2017.
Mesto: Luka Hangar, Beograd
Planeta: Zemlja

Stojimo negde u uglu poluosvetljenog Hangara. On i Ja.
Nakon svih ovih godina, ponovo zajedno.
Niotkuda u meni slutnja kao da se sve naše priče ovde završavaju, a počinju nove.
Neko drugo vreme, neki drugi Mi.

Hangar je mračan i hladan, ali prepun žive energije koja se poigrava sa vama kroz snopove dugine svetlosti koja vas dodiruje u prolazu.

U stomaku… trema, ona kao kada izlazite pred ispit i ne znate šta da očekujete.
Poslednji put imala sam 22 godine. Osećaj je bio nalik ovome. Sada je teže.
Sada sam 10 godina starija. Sada je 10 godina kasnije. Pomisao na to protresla mi je telo jezom i razvukla na licu osmeh istinske sreće.

Islandski bend GusGus, poznat kao kolektiv muzičara, producenata, filmskih stvaralaca i izvođača na svetskoj sceni izvdvojili su se posebnom fuzijom melodija kako bi stvorili jedinstvenu mešavinu zvuka i vizije. Bend je nastao 1995. godine na Islandu, u Rejkjaviku, kao umetnički kolektiv.
Tokom dvadesetih godina karijere bend je izdao devet studisjkih albuma.
Poznati su po hitovima: David, Arabian Horse, Over…
Sarađivali su sa mnogim velikanima elektro i pop scene poput Bjork, Roisin Murphy, Depeche Mode, Sigur Rose…
Smatraju da za dugovečnu, uspešnu karijeru moraš biti pomalo ekscentričan i pre svega mlad u srcu.

I tako razmišljam, koncert ovog atraktivnog elektro sastava ponovo će se naći pred beogradskom publikom nakon 10 godina; i to za čitavih 10 minuta, koliko je pokazivao moj časovnik.

Muzika sa Islanda čekala je da kao vulkan eksplodira i kada se to desilo bilo je uz Veliki prasak! Islandski tandem, vokalista Daniel Agust Harladsson i DJ Birgir Porarinsson pozdravili su publiku megalomanskom energijom u obliku melodije koja se nad čitavim Hangarom prosula i stopila sa ovacijama publike. Bio je to “Featherlight”.
Moja omiljena. Prvi najež i neizmerna količina sreće.

“Večeras ćemo se zabavljati. Igraćemo, zatvoriti oči, utopiti se u muzici, volećemo jedni druge, voleti sebe i uživati.” – pozdravio nas je Danijel.

Filmski pedigre benda je do izražaja dolazio kroz light show. Svetlosni efekti su naglašavali emocije pesama, u pojedinim trenucima izvodili su trikove koji su podsećali na filmsku montažu i kadriranje. Glavna zvezda nastupa ipak je bio Daniel koji je, osim što je sve vreme neumorno plesao, svojim vokalom stvarao onu ključnu ljudsku vezu koja izdvaja Gus Gus od drugih sličnih elektro izvođača.

Noć ljubavi, igre, energije veličine Univerzuma, noć sa dušom u kome smo svi bili jedno.
Ono što u nightlife-u Beograda dugo nije viđeno, sa sobom su doneli momci sa Islanda.

Bilo je ovo transcendentalno putovanje kroz prostor i vreme. Pretvorilo me je u živu emociju. Naježeno telo, stopljeno s melodijom od samog početka, igralo se svetlosnim talasima u dimenziji po imenu GusGus.
Bila sam nasmejana i bila sam uplakana od neizmerne sreće koja nije želela da popusti, već iznova i iznova da nadolazi i preplavljuje me. Volela sam i bila sam voljena. Od svega i od svih.

Poslednji bit ovog muzičkog savršenstva dočekala sam u njegovom čvrstom zagrljaju, zatvorenih očiju. Oboje smo vapili za večnošcu ovog trenutka. A kada su se svetla upalila i nadvila nad Hangarom, prizor pred mojim očima bio je više nego neverovatan. Svako biće koje je prisustvovalo ovom kosmičko-muzičkom putovanju, bilo je u zagrljaju sebi voljene osobe. Nasmejala sam se glasno kao dete, u neverici.

Ako mene pitate, nakon 10 godina, u luci Hangar, desila se LJUBAV.

Odmah po završetku, nekoliko posetilaca podelilo je sa nama svoje utiske:

Tamara: “Čitav jedan Univerzum se otvorio kada se Danijel pojavio na bini. Toliko harizme, pozitivne energije… Nisam skidala pogled s njega od početka do kraja koncerta. Najež! Sat i po vremena sreće! Srce mi je ostalo u Hangaru.“
Bojana: ”Ne znam stvarno šta se desilo ono noćas. Čarolija.”
Aleksandar: “Toliko emocija, toliko ljubavi, toliko tonova koji opisuju moja osećanja koja možda ponekad ne umem da kažem ili pokažem, pokazali su veliki momci sa Islanda.“

Fotografije: Jovana Golubović