Stvorivši naviku čuvanja svega onoga što može biti asocijacija na nešto ili nekog, odlažemo raznorazne predmete po raznim kutijama/fiokama/policama i ko zna kojim sve mestima. Fizičko otelotvorenje uspomene koje baca svetlo na nešto što nam je bilo upečatljivo, u datom trenutku, služi kao mali podsetnik na izvestan period života. Naše brižljivo očuvane stvari su tu da prkose vremenu i bore se za svoje mesto u našem malom muzeju sećanja.
Bez ikakvog daljinskog upravljača, premotamo, usporavamo, zaustavljamo i puštamo da se pred našim očima odvija film, na velikom platnu.
„Trebalo bi da pobacam sve ove papiriće. Čekaj, šta je ovo ovde? Sećaš li se onog koncerta na kome smo čekali od 11 sati ujutru da nas puste unutra kako bismo zauzeli najbolja mesta?“ Jedna pohabana, izbledela ulaznica, svedoči o tome da je nekada, neko tamo, prisustvovao najvećem spektaklu iz prvog reda.
Flešbek 1– Novčanica iz monopola
Vreme u kome su društvene igre glavna preokupacija. Igraš monopol sa najboljom drugaricom. Ljutiš se jer gubiš, pa odbijaš da igraš dalje. Ona uzima igračku koju je dobila kao deo Happy Meal-a, štrumfa mrguda, zakači za njegovu kapu novčanicu iz monopola na kojoj napiše „Ovakva si ti kad se duriš i digneš nos“.
Flešbek 2 – Pucketava lizalica u obliku stopala, rok trajanja: 2008 godina
Veliki odmor u školskom dvorištu. Kapije zatvorene. Brzo da preskočimo dok nije naišla tetkica. Trk ka prvoj trafici, izgužvanih 20 dinara namenjenih za užinu sa osmehom pružaš prodavačici. To je samo vaša mala tajna. Sedaš na ivicu “bunkera“ i sa drugarima osluškuješ čije lizalo više pucketa. Ostalo ti je još pet dinara. Da li uzeti zelenu ili crvenu šok žvaku?
Flešbek 3 – Pozivnica iz trećeg razreda za rođendan u Mc Donald’s-u
Najveća dilema života – uzeti čizburger ili hamburger? Nadmetanje u dečijim igrama i borba oko toga ko će prvi da dobije parče torte. Ta jedna osoba koja je uvek povučena i izdvojena od ostalih, i ona jedna glasna u centru pažnje, čiji piskutav glas nadjačava sve ostale. Osoblje restorana koje se smeška dok jedva čeka da svi odu jer ne može više da trči unaokolo pazeći da nešto ne završi polomljeno.
Flešbek 4 – Deo kartona?
Sedimo u hali na podu, dok je u toku proglašenje pobednika nekog muzičkog takmičenja. Cela hala urla, navija, odjekuje gromoglasnim aplauzom, nama ama bas ništa od svega toga nije važno. Drugarica i ja umorne od cele te fešte i apsolutno nezainteresovane za sve što se dešava oko nas, delimo komadić kartona i smejemo se prethodno napravljenim fotografijama.
Flešbek 5 – Narukvica sa semafor partija
Crvene boje. Na početku večeri bila je čisto zezanje bez ikakve simbolike. Na kraju večeri, s punim pravom se našla na ruci. Podsetnik da planirano na kraju uglavnom ispadne neplanirano. I da, rezervisano ne usledi uvek onome kome je namenjeno.
Flešbek 6 – Ulaznice. Bioskopske- Pozorišne- Još ulaznica
Ovo bi zaista sve trebalo da pobacam. Nemoguće… pa ovo je onaj film kada se ceo bioskop smejao zbog zaraznog smeha dečka iz ćoška, a ja prevrnula celu kutiju sa naćosima na pod. Pa ja sam potpuno zaboravila da sam ovaj film zapravo i gledala. I to sa njim. Rezervisali smo nedelju dana unapred, i svejedno morali da pomerimo ljude sa naših mesta. Sorry not sorry.
Hej, pa ovo je karta sa moje pozorišne predstave. Malo parče papira koje te učini da se osećaš ponosnim. Žubor, komešanje ljudi, nečiji glasni smeh, uzdržano kašljucanje, spuštanje sedišta, gašenje svetla, tišina, podizanje prašine, reflektori i mnogo širom otvorenih očiju koje vrebaju iz publike. Skoro da bi čovek rekao kako se sve ovo odigralo u nekom paralelnom univerzumu.
Flešbek 7 – Pakovanje od šest kockica za jamb
U kome se nalaze samo četiri od njih. Upotrebljene u neke druge svrhe, služe kao podsećanje da neke igre još uvek nisu završene. Čekaju neko naredno bacanje uz ono malo “If you are lucky enough“.
Da li i kod vas najveću emociju bude filmovi snimljeni po istinitim događajima?
Flešbekovi se samo smenjuju u mojoj glavi brzinom svetlosti.
- Latica od ruže pod prstima i put od Barselone do Srbije, zaštitnička nastrojenost prema ruži u flašici od Smirnoff-a Ice-a.
- Identifikacioni broj sa polaganja prijemnog ispita, znojavi dlanovi i momenat koji ti opredeljuje dalju sudbinu.
- Papir na kome je ispisana play lista pesama sa tvog 18-tog rođendana, asocijacija na danima smišljanu koreografiju.
- Uplata aranžmana za letovanje, najlepši apartman, sunčanje uz temperaturu 39, susetka od 80 godina koja skače sa brodića i lik koji je opsednut ježevima.
- Stih omiljene pesme, napisan markerima na velikom papiru, sa kojim budeš dočekan dok silaziš niz stepenice autobusa na autobuskoj stanici i zanemiš.
- Muzički program sa koncerta simfonijskog orkestra, umetnost koja treperi u vazduhu dok naježen paziš da ne dišeš preglasno kako ne bi narušio savršen sklad tonova.
Ima nešto u nama krajnje nostalgično. Neka tanka nit, pokrenuta kao klatno pod naletom uspomena sakrivenih iza fizičkih predmeta. Zaštićena izgrađenim zidovima, otporna na udare vetra, sačuvana od zaborava.
Zahvaćena snažnom bujicom uspomena, ne želim da pobegnem od njih. Čvrsto me drže sa svih strana, dok vraćaju život u sve one predmete koji su nekada bili važni i imali svoje značenje. Ne dam im da odu. Pakujem ih u još manju kutiju, tu u svojoj glavi, improvizovanu, ali dovoljno veliku da sve u nju stanu. Vraćam ih na sigurno. Odavde ne može niko da ih izbriše.
Naslovna fotografija: womansday.com