U doba kada su u Jugoslaviji najrasprostranjeniji muzički žanrovi bili novi val i pank-rok, pojavio se neverovatan rok bend, koji postoji i danas – Zabranjeno pušenje. Doduše postoje 2 benda, ali šta je tu je.

Zabranjeno pušenje i njihova muzika su odraz kvaliteta bivše države. Genijalni tekstovi praćeni rok muzikom, koji su savršeno ukombinovani sa elementima folka. Način na koji izvode pesme je fantastičan. Neverovatno je koliko emocija čovek doživi dok sluša njihovu muziku, jer ih ne veže određeni žanr, već stvaraju bez ograničenja.

Ne možemo tačno odrediti top tri pesme, jer svaka odiše svojim kvalitetom i trudom. Mada, pošto je čovek subjektivno biće, navešću nekoliko pesama koje bi svako trebao da posluša.

                        Možeš imat’ moje tjelo

Jedna od možda najlepših rok-balada. Pesma koja te natera da proživiš sve što preživljava junak pesme. Neverovatne metafore koje mogu da dovedu čoveka do suza su nešto božanstveno. Bukvalno, osetiš kako je to imati neuzvraćenu ljubav (iako možda nisi osetio na ovakav način). Dovoljno je da se zavališ u stolicu, otvoriš pivo i kažeš sebi: „Nek ide sve u kurac“. Ništa nije važno, shvatiš suštinu života i da ti treba ta neka osoba s kojom ćeš da provedeš ostatak svog bivstvovanja. Možda zvuči kao kliše, ali slušanje pesme stvarno proizvede takav osećaj. Još ako imaš društvo koje kapira ovakvu vrstu muzike, onda si ubo premiju, jer ništa bolje nego kad neko ima sličan ukus za muziku kao i ti. Pogotovo kad muzika nije toliko popularna, nekada čak pređe u alternativu. Transcendencija u najavi.

Pos’o, kuća, birtija

U tri reči objašnjen život. Sad da li običan život ili život posle raskida, zavisi od čoveka do čoveka. Iako pevač ovoj pesmi kaže: „otkako si s njim, otkako si otišla“, ja ovu pesmu doživljavam kao opis svakodnevice svakog od nas. U principu, kada stavimo stvari na papir, ova tri pojma se prepliću kroz ceo život, sve dok ne napustimo ovaj svet. Radi, odmori se i provedi se – to je naš smisao. Šta god radili, koliko god daleko pokušamo da pobegnemo, uvek se vraćamo na isto. A to su posao, kuća i birtija (nekada bez birtije, ako slušamo rahmetli Ekrema Jevrića).

Prvi put sam čuo ovu pesmu, dok sam sedeo na terasi i pio kafu. Neverovatan je osećaj da mi na prvo slušanje pesma postane jedna od omiljenih. Ceo taj momenat je bio neopisiv. Prosto sam uživao u svakoj sekundi pesme. To je ono „malo“ koje me na trenutak učinilo srećnim. I više nikada neću doživeti tako nešto, pa se nadam da ćeš barem ti, dragi čitaoče, moći da iskusiš ono što sam ja iskusio kada sam prvi put čuo ovu pesmu.

                        Piccola storia di grande amore

Kada krenu prve note na klaviru, svaki put se naježim. Kompletan performans daje dodatnu čar koja ovu pesmu čini vrhunskom. Osetiš svaki krešendo koji udara kao talas. Svaki visoki ton koji božanstveno otpeva sopran, diže te u nebesa. Pored ovakve muzike svaki stimulans je višak. Osetiš muziku onakvu kakva treba da bude, a ne današnja sranja koja se plasiraju kao muzika. Zato i volim Zabranjeno pušenje jer, koliko moraš biti genijalan da u rok pesmu ubaciš violine, klavir i opersku pevačicu. Za to treba imati muda. Sve to ovu pesmu i grupu čini vrhunskom.