Stranac u sopstvenoj koži

Možda sam prespavala neke mesece.
Oprostite
na kalendaru sam brojala svece.
Možda sam danima
gledala
suncokret
divila se Beatriče
i razmišljala kako
danas svi jedni na druge
liče.
I šta bi rekao
Petrarka
da se ponovo rodi
kako bi našao
Lauru
u ovoj novoj modi?

Razmišljala sam
satima
kako bih volela
da sam
Julija
nečija
ali ljudi više
ne posmatraju
Šekspirovim
očima.
Ni u mojim nije bilo
ničega
osim praznine.
Oprostite
ja nisam imala
put
a činilo se kao
da je ceo svet
ljut.

I svi su znali
bolje
ali nisu imali
volje
da slušaju o tome
kako mi fali hrabrosti
kako nisam za ove dane
i da zaista ne znam kako
da zalečim rane.
Da mi je
kičma
suviše tanka
da ponese
sve tuge
koje su se sasvim
slučajno sručile
na nju.

I pustite me dok u
potrazi za izgubljenim vremenom
ne nađem novo vreme
i ne upoznam
Stranca
u sopstvenoj koži.

Autor: Aleksandra Opačić