Radio je u čak 12 zemalja. Trenirao je timove koji su počinjali od nule, a isto tako i šampione, od čijih mu je trofeja na kraju sezone zavisio posao. Njegovo bogato iskustvo preporučilo ga je za selektora Severne Koreje, gde je imao posebne privilegije i tretman dostojan njegove biografije. Branislav Moro, odbojkaški stručnjak.

Moro je predvodio ekipu Foton Tornadosa do titule šampiona Gran-prija Filipina 2016. godine (Foto: ossrb.org)

Kao trener vodio je brojne klubove u bivšoj Jugoslaviji, gde je dogurao i do mesta selektora. Zbog ljubavi prema ženskoj odbojci i posvećenosti radu cenjen je u struci, pa je samim tim lako nalazio nove angažmane. Posle Jugoslavije radio je u Grčkoj i Rumuniji.

Kao trener Vizure osvojio je drugo mesto u kupu 2011. godine (Foto: ossrb.org)

Put ga je posle toga vodio u Tunis, Saudijsku Arabiju, Libiju i Kuvajt. CV mu je bio sve bolji pa je osim jugoslovenskog imao priliku da vodi i nacionalni tim Zaira i Rumunije. Oduvek je važio za čoveka koji u zemlju ne dolazi gledajući samo sportsku, već i političku i opšte socijalnu stranu. Upoznao je mnogo ljudi i kultura, ali odnos prema radu nije menjao. Napisao je knjigu od preko 700 strana sa treninzima i pokaznim vežbama za odbojku. Upravo ta posvećenost mu je ubrzo donela najozbiljniju ponudu u karijeri od, ni manje ni više nego, predsednika Severne Koreje.

BIO JE JEDINI STRANAC IZ SVETA SPORTA U SEVERNOJ KOREJI

Posle epizode u Belorusiji, Moro dobija neočekivanu ponudu. Kako sam kaže „preko posrednika“ dobio je poziv da dođe u Severnu Koreju i preuzme, u isto vreme, i nacionalni ženski odbojkaški tim, a i klub 4.25 (25. april, odnosno Dan armije). On je to sa zadovoljstvom prihvatio i time postao jedini stranac u svetu sporta te zemlje.

Moro ispred spomenika Kim Džong Ilu i Kim Il Sungu (Foto: politika.rs)

Treninge koje je vodio su u početku snimale kamere. Ne zato što mu nisu verovali, već zato što su od njega želeli da nauče što se više moglo. Prvi susret sa predsednikom opisao je kao kratak i prijatan. Razgovarali su 10 minuta i srpski trener je primetio da Kim Džong Una interesuje sport, jer je znao za prednosti i mane gotovo svake igračice u timu. O samoj zemlji, srpski stručnjak ima samo reči hvale. Od ljudi, prodavnica, hrane, higijene, uslova za trening, u Severnoj Koreji je imao sve što je poželeo. Za sportskog radnika to je bio pravi raj na zemlji. Nasuprot opštem mišljenju, on je otišao tamo i shvatio da zapadni mediji Severnu Koreju doživljavaju na svoj način, ne želeći da provere bilo koju lošu vest koju objave. Branislav Moro tamo nije doživeo tiraniju, niko mu nije pretio smrću. Kim Džong Un ga nije smenio posle prvog lošeg rezultata nego je čak i sam insistirao da se njemu produži ugovor. Mogao je normalno da koristi internet i javlja se svojoj porodici. Uživao je privilegije najviših diplomata i uvek je bio čuvan, ali iz poštovanja prema njegovom znanju i ulozi, a ne zbog bilo kakve opasnosti. Jedini „minus“ bio je taj što nije mogao toliko često da se vidi sa porodicom i prijateljima zbog obaveza tokom sezone.

O Kim Džong Unu ima samo reči hvale. (Foto: spin.ph)

Zbog komplikovanog sistema takmičenja i mnoštva liga na Filipinima, reći ćemo samo da je Branislav Moro prošle sezone osvojio Gran-pri odmah nakon preuzimanja ekipe Foton Tornadosa. Ove sezone je početak dočekao sa samo osam igračica jer su ekipu napustile iskusne Rea Dimaculangan, Sisi Rondina, Kara Asevedo, Karol Serveza, Peti Orendan, Anđeli Araneta i Bia General. I pored toga, uspeo je da sastavi novi tim i osvoji bronzu u Invitacionom kupu (2017 PSL Invitational Cup), četvrto mesto u Svefilipinskoj konferenciji (2017 PSL All-Filipino Conference), a u Gran-priju njegova ekipa je trenutno druga, sa skorom od pet pobeda i samo jednim porazom.

Izvor naslovne fotografije: volleyverse.com