Narednih nekoliko minuta neka vreme stane. Spremite se, jer vas vodimo u jedan potpuno drugačijii svet. On nije pragmatičan, niti isfoliran, već odiše duhom i čistom emocijom.

Za ulaznice ne brinite, biće sređeno. Ovaj put mi častimo!

U redu. KREĆEMO!

Zamislite na jednom mestu hiljade ljudi, koji iz sveg glasa pevaju pesmu koja je obeležila vaš život ili barem dobrim delom to jeste. Sigurno je sjajan osećaj. Ona je u međuvremenu postala i himna zaljubljenih, neostvarenih ljubavi, pa sve do nekih tragičnih sudbina. Te ljude ste puno zadužili i oni su sada došli da vam se oduže.

Neki su u tome već uspeli, a iskreno se nadamo da će to uskoro postati i vaša stvarnost!

Pošto je lepota u oku posmatrača, tako je i emocija u srcima ljudi različita. Upravo zato sebi nećemo dati za pravo da sastavimo rangiranu “Top listu”, ali vam obećavamo da kako se budemo bližili kraju, maramice će vam biti sve potrebnije.

     Konačno! Stigli smo. Dobrodošli!

Roxette – It must have been love (2015.)

Mari Frederikson, i njeni nastupi posle duge borbe sa teškom bolešću 2015. Ona više nema snage. Onakav anđeoski glas ju je izdao, ali njeni verni fanovi nisu. „Listen to you heart“ će nam zauvek ostati u srcu.

U2 – With or without you (2001.) u Bostonu

Ovaj nastup će posebno ostati u sećanju jednoj devojci koju je Bono (Pol Hjuson) izveo na binu. Takođe, pošto je reč o izvanrednom hitu, nije bilo teško publiku dovesti do vrhunca.

Robbie Williams – Feel (2003.) u Knebvortu

Dobro se držao veliki Robi sve do samog kraja, a onda je pokazao da je i on samo čovek koji oseća. Koji želi da „oseti pravu ljubav“.

Toše – Ostala si uvijek ista (2007.) na Hvaru

Pošto je vreme stalo i Toše je sa nama. On živi! Pesmu Miše Kovača izveo je u čast kompozitora Đorđa Novkovića. Toše… Ta duša balkanska.

 3 doors down – here without you (2005.) u Teksasu

Snažna osećanja preplavila su te večeri sve prisutne uz najveći hit ove grupe. Kompletan doživljaj upotpunjava način na koji je režija odradila svoj deo posla. Iskreni da budemo, ovo slušamo kada padnem u bedak. Što su joj oči bile lepše, to je teže bilo…

Toni Cetinski – 23. Prosinac (2009.) Arena u Zagrebu

Ceo koncert bio je neverovatan. Ova pesma je posvećena devojci koja je 23. decembra (prosinca) poginula u saobraćajnoj nesreći, žureći na svoje venčanje. Posle ovog nastupa, pesma postaje, gore pomenuta, himna tragičnih sudbina. I to je život… I nema veze što pjevaju ptice, jer to gore sad ne čuje se… Samo ostaje nada da vrijeme sad liječi sve rane i da Bog će mi dati sad snage preživjet te dane. Zaista dirljivo.

 Lara Fabian – Je t’ aime (2002.) u Parizu

Dobrodošli na poslednju destinaciju. Ona je i razlog upuštanja u ovu avanturu. Neočekivano i spontano su prave reči koje bi opisale čudo koje se dogodilo te večeri u Parizu.

Spremajući se da započne svoj veliki hit, Lara je ostala zaprepašćena čuvši publiku koja ju je preduhitrila i tako jasno pevala, kao da je u pitanju bio profesionalni hor pod upravom dirigenta. Pijanista je nastavio da svira, a Lara se do samog kraja borila sa suzama… Svetlo se pali, ona ustaje. Sada je oči u oči sa tim ljudima.
Jedno drugom imaju puno toga da kažu, a to sve staje u jednu reč: HVALA! Hvala ti za sve!

Došlo vreme da se rastajemo.

Nadamo se da vas nismo previše rastužili. Na kraju krajeva i najveća tuga se graniči u neku ruku sa najvećom radošću. Emocije su zaista divne. Ako ste sami, slobodno im se prepustite.

U odabiru nastupa pomigli su nam studenti beogradskog univerziteta preko fejsbuk grupe i ovim putem im se posebno zahvaljujemo!

Autor naslovne fotografije: Luka Pilipović