Mali dragulji svetskih riznica

Visoki plafoni i zidovi prekriveni knjigama ne čine biblioteku. U stvari, sve što vam zaista treba su knjige, možda police i neko da se brine o njima s vremena na vreme. To je upravo ono što nude ove male biblioteke i kreativni koncepti pozajmljivanja knjiga, s jedinstvenim ciljem da donesu radost čitanja svima, bez obzira na to ko su ili gde se nalaze.

Biblioburro biblioteke na magarcima u Kolumbiji

Biblioburro u Kolumbiji je sigurno jedinstvena u svom konceptu. Pokrenuo ju je Luis Soriano, a ideja je jednostavna koliko je i fenomenalna: magarci, knjige i promovisanje ljubavi prema čitanju. “Bio sam jedini u svojoj zajednici koji je imao knjige”, rekao je Soriano u intervjuu za BBC. 70 knjiga koje je imao, od istorije i geografije do rečnika, bile su početak Biblioburro projekta.

credits: pbs.org

Soriano je bio zabrinut da lokalna deca neće imati knjige za učenje, te je krenuo na put na svom magarcu kako bi ih distribuirao kućama, prenoseći ih u svojim jedinstveno prilagođenim torbama. Dvadeset godina kasnije, sada ima 3000 knjiga u skladištu, s dodatnih 1700 knjiga za decu. Uz pratnju “bibliotekara”, i dalje putuje sa svojim magarcima po lokalnim školama u području Magdalena duž obale Kariba, distribuirajući svoje knjige i pomažući u obrazovanju lokalne dece.

Bibliomotocarro u Italiji

Učitelj u penziji Antonio La Kava ima vlastitu i nešto moderniju verziju Luisa Soriana o konceptu biblioteke na magarcima, nazvanu Bibliomotocarro (izraz koji sigurno ne treba prevoditi). Od svog dobro odevenog osnivača, Kave, do njegove male i elegantne trokolice, Bibliomotocarro ima spoj stila pomešan s osećajem zabave.

credits: mangiamagna.com

Kava putuje po Italiji, prelazeći i 200-300 kilometara dnevno, donoseći knjige udaljenim zajednicama u svojoj sređenoj trokolici Ape Car 500, koja sadrži do 1000 knjiga. Tokom dve decenije, koliko to radi, Kava je na svojoj misiji proputovao 180000 kilometara kroz male gradove i sela, dostavljajući knjige učenicima u školama željnim čitanja i učenja.

Male slobodne biblioteke širom sveta

Koncept ne bi mogao biti jednostavniji ili genijalniji: pokrenut 2009. godine od strane Toda H. Bola, Male slobodne biblioteke su “nevladina organizacija koja širi ljubav prema čitanju, stvara zajednice i podstiče kreativnost”. To postiže delovanjem na ljude širom sveta da razmenjuju i prilažu knjige u malu, često svrsishodno izgrađenu drvenu biblioteku, koja ponekad može primiti samo nekoliko knjiga. Takozvani “upravnici” Male slobodne biblioteke tvrde da su do sada zastupljeni u 91 zemlji.

Biblioteke u drvetu

Iako postoje neke zajedničke stvari svim Malim slobodnim bibliotekama, one ne izgledaju uvek isto. Odličan primer jedne od najboljih i najneobičnijih je onaj koji je stvorila prava bibliotekarka Šarli Armitaž Hauard u 110 godina starom stablu drveta u svom rodnom gradu Kor D’Alen-u SAD-u. Drvo je trebalo biti potpuno uklonjeno, ali je Hauard umesto toga pretvorila njegove ostatke u šarmantnu Malu slobodnu biblioteku. Njen privlačan nagibni krov i prozor/vrata s okvirom su dizajnerski elementi koji dopunjuju glavne atrakcije – to prelepo staro drvo i njegovu kolekciju besplatnih knjiga.

credits: atlasobscura.com

Biblioteke u telefonskim govornicama u Velikoj Britaniji

Sa svojom upečatljivom bojom i prepoznatljivim dizajnom, crvene telefonske govornice su decenijama bile jedna od vodećih karakteristika britanske svakodnevice. Originalna govornica je dizajnirana 1924. godine, a gotovo jedan vek kasnije – sa većinom zamenjenih mobilnim telefonima – mnoge su preuređene u mikro-biblioteke. 2010. godine, jedna se pojavila u Marton kum Graftonu u severnom Jorkširu, a sada postoje širom Britanije, ili su postale samoupravljačke od strane korisnika ili volontera. BT, kompanija u čijem su vlasništvu crvene telefonske govornice, sada ima program “Usvoji kiosk”, u duhu mikro-biblioteka, a njih deset je u Čeltenamu pretvoreno u mini galerije umetnosti.

credits: nbcnews.com

Karo Literaturpavilion izrađen od pivskih gajbi u Nemačkoj

Nemačka se često stereotipno prikazuje kao “nacija strastvenih ljubitelja piva”, a ako je suditi po istraživanju o potrošnji po glavi stanovnika, čini se da je to tačno. Zbog toga bi neki mogli smatrati da je jedna od najinspirativnijih arhitektonskih mini-biblioteka ikad stvorena, takozvani Literaturpavillon aus Bierkästen – doslovno “literarni paviljon napravljen od pivskih gajbi”.

credits: amexessentials.com

Priznajemo, paviljon danas više nije napravljen od pivskih gajbi- to je bila privremena konstrukcija koju su lokalni stanovnici izgradili u Magdeburgu, u Nemačkoj, na osnovu modela za budući paviljon koji će biti izgrađen na mestu sada srušene biblioteke. Biblioteka od pivskih gajbi bila je mesto za kolekciju knjiga i dvodnevni književni festival 2005. godine; danas posetioci mogu da vide trajni paviljon, koji su dizajnirali Karo Architekten i napravljen je od restauiranih delova zgrade, koji funkcioniše kao otvorena biblioteka za besplatnu razmenu knjiga.

Kućna biblioteka “bez pravila” na Filipinima

“BEZ PRAVILA” nije prva stvar koja vam padne na pamet kada ulazite u biblioteku. Zapravo, u anglofonim zemljama često vidimo znakove koji kažu “Nema pričanja” ili “Tišina” u bibliotekama. Ali ne i ovde. U ovoj jedinstvenoj biblioteci na Filipinima s ponosom i otvoreno se ističe politika “bez pravila”. To je ideja Hernanda “Nanie” Guanlaoa, koji je pretvorio svoju skromnu kuću u Manili u biblioteku – nazvanu Reading Club 2000 – koju apsolutno svako može posetiti, pregledati i pozajmiti knjige. Sve je počelo kada je Guanlao pronašao mnoštvo knjiga u svojoj kući iz detinjstva i odlučio da ih učini dostupnim deci i lokalnoj školi. Nakon što ih je izložio na polici ispred kuće, ljudi su počeli da ostavljaju i svoje knjige. Brzo je ostao bez prostora i proširio ga u kuću, tako pretvarajući svoj dom u biblioteku.

credits: rappler.com

Multikulturalna i višejezična Park biblioteka u Izraelu

Stvorena za migrante i one koji traže azil, Park biblioteka u Tel Avivu sadrži oko 3500 knjiga, ali i to je dovoljno da izrazi snagu pisane reči. Biblioteka sadrži knjige pisane na 16 jezika (uključujući arapski, nepalski i hindski), a kada korisnici vrate knjigu, pitaju ih kojom od sedam reči najbolje mogu da je opišu – poput “zabavne”, “dosadne”, “čudne” i slično. Nakon toga, bibliotekari “identifikuju” svaku knjigu i stavljaju je na policu prema njenoj najnovijoj klasifikaciji. Osnovana 2009. godine i izvorno osmišljena kao privremena, Park biblioteka sada je središnja tačka cvetajućeg zajedničkog, kulturnog i obrazovnog centra.

credits: archdaily.com

Los Paraderos Paralibros Paraparques (PPP) u Kolumbiji

Sa svojim karakterističnim i izrazito žutim slovo “P” motivom, crvenim klupama za sedenje i nadstrešnicama, te važnim žutim policama punim knjiga, Los Paraderos Paralibros Paraparques (PPP) postali su uobičajen prizor u nekim delovima Bogote, glavnog grada Kolumbije. Stvoreni pre desetak godina, svaki PPP sadrži oko 300 knjiga (za decu i odrasle), koje su dostupne korisnicima za kućno čitanje ili čitanje u parku. Svaka biblioteka otvorena je samo 20 sati nedeljno (većinom ih vode volonteri), ali svaka ima program aktivnosti za podsticanje čitanja kod dece i odraslih.

credits: amazonaws.com

Naslovna fotografija: artstation.com