Vrlo teško pitanje. Kao ono kad vas pitaju za film, znate i gledali ste na stotine, ali vam padaju na pamet samo oni koji su ostavili jak utisak na vas. Prethodnih dana sam pokušavao da nađem ljude koji vole ovaj sok koliko i ja. Veliki broj njih se javio, ali je nekolicina htela da priča o svojim uspomenama. O svojim srećnim trenucima sa Koka kolom. Čudno zar ne?
Sad ih razumem. Na mene je došao red i osećam se kao da ih ima na stotine ali ne mogu da krenem da kucam. Reči neće da krenu. No, ne zadugo. Upravo otvaram limenku i čujem taj zvuk. Prislonih je da čujem kako mehurići isplivavaju – oni mi šapuću uspomene.
Do svoje osme godine nisam probao Koka-kolu kako treba. Baba je mislila da sam još mali pa je stavljala kocke šećera svaki put kad bih ja sipao čašu. Mislio sam da to tako treba. Jednom sam na brzaka popio bez te njene kockice i nisam znao šta me je snašlo. Tad je sve počelo.
Setio sam se da sam pio limenku kada sam dobio mejl od Kristine da sam primljen da pišem za Vajb. Od sreće sam lupio rukama o radni sto i zamalo prosuo limenku na kućište. Znam, mini infarkt ali vredelo je. Sećam se kao da juče beše, prijatelj koji me je vozio do azila nije hteo pare za gorivo već je rekao da mu kupim Koka-kolu u povratku. Spasio sam mog malog Olija iz prenatrpanog azila. Bio je jul i ta Koka-kola je bila zdravica kao moje hvala njemu i početak novog života jednog psa.
Kad sam odložio najteži kolokvijum u prvoj godini običnim mejlom, kolege su mi zahvaljivale limenkama. Možete da shvatite o kojoj sreći se radi. Odložen kolokvijum. Kako bilo ko to može da zaboravi. Gledajući svoje omiljene filmove u bioskopu, gotovo uvek popijem pola litra pre kulminacije. Kukam 10 minuta kad je brže popih, pa još pet čime ću da gasim onu so iz kokica. Kao komarac sa slamčicom ubadam u flašice mojih prijatelja.
Godine 2016. stric iz Slovnije koji je po zanimanju ugostitelj i možda i veći fan ovog crnog napitka od mene. Doneo je 50 limenki. Brat i ja smo zaboravili da živimo u istoj kući. Rat objavismo jedan drugome. Gde ćemo sve to sakriti. Sad kad se setim mogu samo da se smejem tom. Nisam neki ljubitelj alkohola, te ako je u opciji Koka-kola, onda je ona moj jedini porok. Znam sebe kad preteram sa alkoholom, tako da je Kodža bezbedniji izbor. Za okolinu i mene samog.
Oni koji je ne vole, ne znaju koliko frižider izgleda prazno bez nje. Gurmani znaju da nakon pohovane piletine želudac doziva Koka-kolu. Ona je odžačar. Ona je katalizator. Deo slagalice. Svedok, gost kojem se uvek obraduju. Ona spada među one sitnice koje nas čine srećnim, a da nismo ni svesni.
Pred vama su uspomene drugih, ali i fotografije koje mogu da približe taj osećaj ljubavi.
Marko Cvetković
Zanimljivo, ali da mi nisi postavio pitanje ne bih se setio da je Koka-kola zapravo bila sastavni deo mnogih događaja. Najlepše uspomene su one za putovanja, jer nekako uvek nakon dobrog dana ili na mestu koje pruža savršen pogled, bukvalno izgovorim: Uh, kako bi legla jedna koca sad! Dakle, taj doživljaj sreće se uvek naslanja i na Koka-kolu. Van putovanja, omiljeni događaj mi je bio kad sam dao otkaz na poslu. Sećam se da sam bio baš nesrećan i da mi je trebala promena. Ljudi oko mene su bili jako stegnuti, jer su se očito osećali kao ja, a glumili da je sve ok. Sve ima rok trajanja, pa i moje strpljenje. Na dan kada sam doneo odluku, kao da mi je pao kamen sa leđa. Izašao sam, otišao do radnje, uzeo flašicu i nazdravio. Jer to je jedino što mi pruža onaj osećaj kao kada drugi popiju neki alkohol.
Željka Maletić
Moja priča sa najlepšim trenutkom uz Koka-kolu je kada me je dečko verio. Za moj rođendan, vezao mi je oči i odveo u Vukov Tršić. Tu je već pripremio nešto jako lepo, na otvorenom, kasno uveče, nikoga nije bilo, sto sa divnim svećama i laticama ruže, baklje i zaprosio me. U znak proslave, na stolu je bila i Koka kola. Nazdravili smo baš sa njom, jer on zna koliko je volim.
Saša Đurić
Sva sreća počinje tim zvukom otvaranja hladne flašice Koka Kole – čššš … Neki od najlepših trenutaka koje delim sa Koka-kolom su gledanje poslednjeg dela mog omiljenog filma na otvorenom bioskopu ili kada su mi sa zvaničnog Koka-kola Srbija Instagrama javili da žele da obraduju mene i moju najbolju drugaricu sa jedinstvenim flašicama na kojima stoje naši Instagram nick-ovi… E da, i ta radost kada bilo ko iz društva otputuje u inostranstvo i donese Koka-kola Vanillu jer je kod nas nema, to su samo neke od uspomena koje nam Koka-kola donosi. ?
Jelena Radović
Koka-kolu ne vezujem za trenutak, već je vezujem za obrok. Tada je i konzumiram. Neki obroci su bez nje jednostavno nepojmljivi. Kako jesti pljeskavicu, burger, onion rings, a da ne piješ Koka-kolu. Ne vodu, ne sok, ne pivo… Koka-kolu. Ledenu, mnogo. Na kraju ne znaš da li si sit od nje ili obimnog obroka koji si pojeo.
Neda Trifunović
To su oni prvi ozbiljni koraci koje napraviš u svom životu i uglavnom tvoji najbliži prijatelji budu tada pored tebe. Prvo pravljenje CV-a, nalaženje podobne slike, slanje raznim kompanijama mejlove sa željom da se baš kod njih usavršavaš i pripremaš za nešto veliko jednog dana. A između toga? Između toga si uporan i tražiš sve moguće načine koji će te opustiti i naterati da budeš još vredniji. I onda pronađeš u jednoj limenci koja pokrene sve u tebi i podstakne te da kreneš da donosiš velike odluke. Koca je meni baš u tim situacijiama pomogla i navela me da ostvarim svoje najveće ciljeve i ambicije.
A onda postoji još nešto. Da bi izbalansirao sve te stvari i ostao tako kul potrebna ti je žurka. Žurka razmera EXIT festivala na kojoj ćes osetiti dobar „rejv“ i ista ona limenka će biti tu pored da probudi energiju u tebi koja pokreće haos. I još bolje, za sve to vreme oni isti prijatelji koji sa tobom prolaze poslovne i akademske uspehe i neuspehe, i dalje su pored tebe kada krene dobar vajb i dobro piće na koje se oslanjaš.
Biljana Stojiljković
Uspomena? Brdo. Zato što nijedna čaša pelinkovca posle ispita ne bi prijala bez nje.
Sofija Špiljević
Najlepša uspomena sa Koka-kolom je kada sam bila mlađa, majka mi nije davala da je pijem, ali sam je toliko volela da mi je sestra krišom sipala u šolju za čaj i tako sam je sa zadovoljstvom ipak pila!
Lenka Stojčević
Trenutke najlepše i najslađe delim sa Koka-kolom! Trenutke isečene iz uspomena sa najdražim bićima; ćaskanja u bioskopu, grickanja roštilja, žurki, bleja u školskom. Mada, izdvojila bih jedan trenutak. Na terasi, uživam ja. Slušam svoju muziku, omiljenu. Gledam u nebo; sanjarim često…kao tad! Gledam u čašu. Mami me svakog trenutka. I slamčica prugasta u njoj. Crvena. Kao i flašica pića. Klobuću kuglice. Izviru na površinu famozne čaše. Kad, zvezda padalica ispred očiju, iza brda, prevrnu se. Pade! Zamislih želju čas. Da pevam. Na nekoj bini. Da sijam nasmejana. Kao ona. Zvezda. Onda, taj gutljaj čarobne tečnosti, okrepi moje grlo. Iz momenta. Ah, ta Koka-kola. Kako teče glatko i natapa žeđ. Prođe možda dan-dva… sledio je poziv da na velikoj sceni zapevam ja. Pa, kako zaboraviti trenutak taj? Koka-kola, san i ja. ❤️
Bogoljub Veličković
Bilo da je to neko slavlje – mamin jubilarni 60. rođendan, davno položen prvi ispit, položena vožnja… Ona je uvek bila tu! Na stolu, u frizu, u torbi… Spremna da uzmem jedan veliki gutljaj i osetim taj ukus zadovoljstva! Koka-kola <3.
Dorđe Marinković
Dok sam bio u Tunisu, nisam znao šta da kupim nekim prijateljima kao suvenir osim magneta i privezaka pa sam im kupio Koka-kolu na kojoj piše ‘To close friend’ na arapskom. Svi su ljubitelji Koka-kole pa im je bilo jako simpatično. Obilazak fabrike Koka-kole ostao mi je u sećanju kao veoma zanimljiv i koristan događaj. Posebno mi se sviđa njihov HR i support team koji rade veoma profesionalno i kreativno.
Miloš Dašić
Slučajno sam prosuo nekoj devojci njenu Koka-kolu, otišao sam i kupio nam po limenku. Tako smo se upoznali. Jednom sam zaboravio u prodavnici na kasi limenku Koce i prodavačica me jurila po ulici da mi da. Baš lepo od nje. ? Onda kad su bila aktuelna imena na limenkama, dobio sam limenku od promoterke sa mojim imenom, a pritom se nismo znali. Čudan i lep momenat. I možda najlepši trenutak je kad se okupimo familijarno sa svih strana na nedeljnom ručku i dobru klopu zalijemo Kocom.
Sofija Gavrić
Koka-kola me vezuje za moju drugu godinu srednje škole (do sada najsrećniju godinu mog života, 2014.) kada sam je kombinovala sa vodkom i pravila haos. Ne pijem je unazad možda dve godine. Izbacila sam sokove jer su nezdravi, sad pijem samo alkohol. Skoro sam popila litar, za Novu godinu, da svarim osam sarmi, 11 čena belog luka i pola proje.
Jovana Vučić
Sokove izbegavam da pijem jer obožavam slatkiše, pa uvek radije biram da pojedem čokoladu recimo, nego da popijem sok. Ipak, kad odlučim da se “častim”, kao po pravilu, ja uzmem Koka-kolu. Ima nečeg posebnog u tom crnom napitku. Sećam se kada sam prvi put spremala ručak, sama, za svog tadašnjeg dečka. Više se i ne sećam šta sam spremala, čini mi se piletinu. Ali se sećam da je Koka-kola bila na stolu kako bi sve bilo savršeno. Koka-kola je uvek dobar izbor za osveženje, bilo da je to tokom napornog dana na poslu, bilo da piješ uz kafu u nekoj lepoj bašti, ili uživaš na plaži sunčajući se i hladeći se limenkom ovog soka.
Stefan Zukić
Koka-kola, uspomene i ja. Pored mnogih uspomena vezanih za ovu kompaniju izabraću onu kada sam od kompanije dobio zlatnu limenku sa svojim likom, uredno ušuškanu u prezanimljivu kutiju sa opisom “Pogled za medalju”. Izabrao sam prvo ovu uspomenu jer kako kažu, pogled govori sve, tako je i između mene i Koka-kole to bila ljubav na prvi pogled, od tad, prisutna je uvek tu negde, da l’ u limenci, flaši, čaši, nebitno, prisutna je, i u mnoštvu trenutaka ona je bila tu kao obavezni sastojak ili detalj. Bila je, tu je, čak i sad dok putujem i pišem ovo, i biće nadam se i u narednom periodu.