Šta se krije iza imena Mata Hari?


Svako od nas je, bar jedanput u životu, čuo za ime najpoznatije špijunke. Tema 250 biografija. O njoj su snimani filmovi i serije. Mata Hari spada u grupu onih žena koje su svojom pojavom i specifičnim načinom života, na neki način menjale tok rata, istoriju dešavanja, ali i celokupan pogled na ulogu žene u društvu. Kada uporedimo današnju svakodnevicu sa svakodnevicom žene iz prošlog veka, sigurno je da smo itekako napredovali kao društvo, ali isto tako nešto što se danas smatra pomalo drugačijim ili nesvakidašnjim, svoje korene imalo je mnogo godina pre.

Izvor: commons.wikipedia.org

Mata Hari, pravim imenom Margareta Zel ( Margaretha Geertruida Zelle) rođena je 7. avgusta 1876. godine u Holandiji. Živela je u višečlanoj porodici i imala je siromašno i nesrećno detinjstvo. Roditelji su se razveli, a majka joj nedugo zatim umire. Upisala je učiteljski fakultet i bila kod rodbine koja ju je finansirala, ali je nakon nekog vremena izbačena zbog navodnih glasina da je imala aferu sa direktorom fakulteta. Nakon toga se udala za mornaričkog oficira Rudolfa Mekleoda (Rudolph MacLeod) koji je od nje bio stariji čak 20 godina. Razlika u godinama joj nije smetala, jer je smatrala kako bi udajom za dotičnog gospodina sebi obezbedila lep i bogat život. Problemi počinju da se javljaju kasnije kada je suprug psihički i fizički zlostavlja. Brak se ispostavio kao veliki promašaj, a njeno dvoje dece, sin i ćerka, umrlo je od posledica trovanja.


Mata Hari zatim odlazi u Pariz, u 27 godini, sa nadom u bolji život. Napustila je rodnu Holandiju i supruga, pa je krenula da se okuša kao slikarski model. To iskustvo nije imalo srećan ishod, a novčani problemi bili su sve veći. Kako bi zaradila nešto novca, počela je plesati u privatnim salonima pod imenom Lejdi Mej Leod, a tek kasnije se proslavila pod pseudonimom Mata Hari. Izvodila je „ indijske plesove” o kojima nije znala ništa, ali njena egzotična lepota i atraktivan izgled sigurno su nadomestili neznanje.

Izvor: commons.wikipedia.org
Madame Mac Méod (future Mata Hari) éxécutant des danses brahmaniques dans la bibliothèque du Musée Guimet de Paris *13-3-1905


Svojim plesom privlačila je pažnju javnosti jer se neretko pojavljivala u raskošnim i skupocenim kostimima, a završavala gola. Takva vrsta plesova danas bi se smatrala ekscentričnom umetnošću, dok je tada izazivala skandal, zgražavanje i osudu visokog društva.


Međutim, to je bio tek početak njenog modernog života. Tek godinama kasnije, njen zavodljiv ples izazivao je pozitivne kritike i divljenje. Bila je, takođe, kurtizana koja je u tajnosti imala afere i ljubavne veze sa nemalim brojem veleposlanika, ministara, prinčeva i generala. Živela je uistinu tajanstveno, glamurozno, opasno. Školovala se, dakle, za vaspitačicu u vrtiću, ali sudbina joj je namenila drugačiji život. Život kakav je, verovatno, jedini bio za nju.


Mata Hari je, tokom svojih druženja sa poslovnim ljudima, uticajnim muškarcima, često čula podatke koje nije trebalo da čuje. Ne možemo sa sigurnosti da tvrdimo šta je tačno znala, ali ono što je sigurno jeste da su takvi kontakti bili kobni za nju, jednostavno su je uništili.


Priča o njenom špijunskom životu počela je u Prvom svetskom ratu, kada joj je nemačka tajna služba platila 20 do 30 hiljada tadašnjih nemačkih maraka za špijunske usluge. Tada je navodno dobila i tajno ime H-21.

Izvor:http://commons.wikipedia.org/


Imala je specifičan karakter, naviknuta na glamurozan život, čvrsto verovala da ne radi ništa loše i da je neki način zaštićena , s obzirom da je imala zaleđinu pripadnika raznih vojnih snaga, onih sa kojma je bila u ljubavnim vezama. Neobična žena tog doba, koja je govorila čak nekoliko stranih jezika i putovala svugde po Evropi.


Kada joj je šef francuskog kontrašpijunskog biroa ponudio da špijunira za Francusku, oberučke je pristala na to, ne spominjući da je već prihvatila ponudu od njihovog neprijatelja. Postavlja se pitanje da li je tada zaista bila briljantno lukava ili jednostavno veoma naivna. Gledala je na rat kao na igru i nastup. Da li je moguće da neko istovremeno bude špijun, štaviše dvostruki agent, a da bude svugde prepoznat i u centru pažnje.


Godine 1917. uhapšena je u Francuskoj, u sobi jednog hotela u kojem je odsedala. Francuske vlasti nisu imale skoro nijedan čvrst dokaz, ali francuski gubici u ratu su bili toliko veliki da je zbog nacionalnog morala neko morao da bude kriv. Mata Hari je tada savršeno poslužila kao žrtveno janje. U tome joj je veliki problem stvarala njena divlja priroda, raskalašena i liberalna.
Neobično je što su Nemci koristili šifru za koju su znali da je već otkrivena u Francuskoj, pa neki istoričari tvrde kako je zapravo radila za Francuze, a Nemci su bili ti koji su je prikazali kao dvostrukog špijuna kako bi je uništili.


Izvedena je pred sud, a pored špijunaže optužena je i za smrt nekoliko hiljada vojnika. Streljana je 15. oktobra 1917, u svojoj 41. godini. Posle smrti, njeno telo korišteno je za medicinska istraživanja.
Brazilski pisac Paulo Koeljo (Paulo Coelho) opisao ju je kao jednu od prvih feministkinja, koja je prkosila muškim očekivanjima tog vremena, birajući stoga jedan nezavisan, nekonvencionalan život. Godinama kasnije, istoričar Leon Širman, tvrdio je da su francuske vlasti režirale suđenje i da se njenim iskazom manipulisalo prema potrebi. U svojim knjigama Širman je dokazao da je suđenje bilo čista propaganda.

Izvor naslovne fotografije: http://commons.wikipedia.org/

Autor: Anđela Lončar